Žitni Potok je deo prkupačkog kraja koji pripada planinskom predelu. Do 1965. godine bio je opština sa svim pripadajućim planinskom selima, ali na žalost, poslednjih decnija sve je manje ljudi u njemu. Tako je iz popisa 1991. godine bilo 663 stanovnkia, a 2002. godine 592 stanovnika. Sada na žalost jedva da ima dve stotine. On što je najzanimljivije je da polovinu stanovništva čine Srbi, polovinu Romi i da oni žive, kako sami kažu u savršenoj harmoniji.
-Da nema Roma,koji nisu samo u naselju na vrhu Žitnog Potoka, sigurno ne bismo imali ambulantu, poštu, jer do njihovog dolaska selo se gasilo. Sada malo oni, malo mi i borimo se da dobijemo što bolje uslove za život- kaže šezdesetpetogodišnji Milivoje Stanković, koji je svoj radni vek proveo kao poštar u Prokuplju, ali je uvek živeo u Žitnom Potoku.
Dodaje da mu je najbolji prijatelj Rom i da su po čitav dan zajedno, jer su obojica u penziji.
Sa Stankovićem se slažu svi meštani koje smo zatekli ispred lokalne prodavnice, kako uz zidarsko pivo, prepričavaju novije i ranije događaje.
-Super se slažemo sa komšijama Srbima i zaista nema nikavih problema. Nas u kući je petoro i život u ovom selu bi bio odličan da su nam uslovi bolji da imamo autobuski prevoz apoteku i pumpu. Sve je to nekada postojalo ali više nema- komentariše život u selu četrdesetjednogodišnji Vladica Ibić koji sa porodicom živi u ovom selu.
Svima dakle nedostaje veza sa ostatkom sveta te tako svako novo lice privuče pažnju i dobrodošlo je. Kako kažu, posle par dana je tema za razgovore. I dok tako sedim svi zajedno ispred lokalne prodavnice novinar sa flašicom vode koju su mu meštani kupili da ga počaste a oni sa pivom pokazuju prazne kuće koje bi se lako mogle urediti. Ima tu starih tuglara i kovanica ali i kuća gradskog tipa sa početka prošlog veka i nakon Drugog svetskog rata. Ogromna zgrada nekadašnje opštine odlično očuvana zgrada Doma kulture sa Bibliotekom koja na žalost ne radi i osnovna škola u kojoj ima i internat zbog đaka koji žive u kolnim planinskim selima i tokom nedelje borave u njemu. Tu je i ambulanta i crkva u sredini sada sela Žitni Potok nekada opštine.
-Slabo je ljudi ovde, leti nas ima više. Opet je to mnogo malo. Sećam se pre trideset godina bilo je 400 živih kuća. Ako uzmemo da je u proseku u svakoj kući bilo pet članova vidite koliko je to ljudi. Danas jedva da ima stotinak kuća u kojima neko živi-upoznaje nas sa situacijom nekadašnji poštar Stanković.
Žao mu je kaže, praznih kuća, koje govore o onim sretnijim vremenima kada je Žitni Potok bio opština, sa svom infrastrukturom.
-Mi koji smo ostali držimo se zajedno i nema svađa ni problema- zaključuje naš sagovornik. I zaista je tako. Po ulicama ove nekadašnje opštine još trčkaraju deca mnogo manje nego što ih je pre bilo ali život ide. Svi se nadaju da će budućnost doneti možda opet onaj stari sjaj čitavog naselja i da će ponovo da ožive zapuštene kuće i zgrade.
The post ŽITNI POTOK, NEKAD OPŠTINA, DANAS PRIMER ZAJEDNIČKOG ŽIVOTA SRBA I ROMA appeared first on Prokuplje press.
