Danima već se govori o tome da je Grad Prokuplјe, pored susednog Leskovca proglašen za najružniji grad u Srbiji. Javlјaju se lokal-patriote branioci sredine u kojoj su odrasli, pominju se istorija, tradicija, Gvozdeni puk, gostoprimstvo, .....
I realno, onaj ko dođe, ako uopšte dođe u naš grad, nema šta videti. Evo, baš sam pre par dana srela ženu, geografičar, prošla je i kroz naš grad i njena ocena je, bez da je čitala taj tekst, potpuno ista: „Ne znam prazno, haotično, zapušten vam je onaj Hisar, a o njemu sam čitala“, bilo je to što nam je rekla. I da, rekla je i da je Kuršumlija lepša.
A da vidimo šta to nas čini najružnijim gradom u Srbiji.
Imamo Pešačku zonu, ali su lokali zatarabljeni. Imamo Hisar, ali je zapušten.
Imamo ulice, ali se trotoarima ne može proći od vozila. Imamo česmu na Trgu, ali prska na sve strane. Imamo neke fontane, ali ne rade. Imamo parkove, ali ne i klupe. Imamo Sportsku halu „Dr Zoran Đinđić“ , ali je zapuštena, jer je ustanova koja je njome rukovodila u likvidaciji. Imamo epigeniju, ali se do tog fenomena ne može doći, jer ne postoji obeležena staza. Imamo Ulicu Ratka Pavlovića, ali i milion rupa u njoj. I jedan semafor u gradu, zaista imamo, ali onaj ko nije odavde, teško se snalazi u onoj horizontalnoj signalizaciji. Imamo kontejnera, ali i smeća na sve strane. Imamo šiblje, granje, trnje...zgrade koje ti iskaču kad si u možda nalepšem parku ispred opštine. A da, imamo i tu divnu zgradu, ali je fasada propala. Imamo i odmaralište na Belom Kamenu, ali je opet ustanova koja ga je održavala u likvidaciji. Imamo i Rastovničko jezero, ali i nesređenu obalu tog jezera. Imamo spomenike, ali su malo dotrajali, polomljeni,....Imamo i „fantastično orezan drvored“.
Imamo i Turističku organizaciju za koju je ove godine iz budžeta Grada izdvojeno čak 18 miliona dinara, a suveniri se kupuju u privatnoj prodavnici. I kao i uvek, oni teško da na prste mogu da izbroje turiste, jer ja eto ne znam da su imali neku organizovanu posetu, ali redovno nas „promovišu“ na sajmovima.
I na kraju, imamo bazen onaj olimpijski, ali ga nemamo jer su ga zatvorili. Imamo nekoliko već pohabanih dečijih igrališta i čini mi se to je to što imamo, a opet nemamo. Nemamo čak ni prepoznatljivu masovnu manifestaciju, koja bi eto na par dana privukla neke ljude. A da znate od čega sve druge sredine prave manifestacije.....
Dakle, sem stare slave, kafića i kafana, zapravo nemamo ništa što možemo ponuditi bilo kom ko se usudi da skrene sa auto-puta i poseti Prokuplje. I zato sledeći put kada Vas vređa objektivni sud nekog sa strane, prošetajte malo, pa pronađite šta to imamo, a nemamo.
I najbolje bi bilo da eto pogledamo istini u oči, pa da se potrudimo da nešto promenimo na bolje, a ne samo da se busamo u prsa i duvamo, jer nas vređaju činjenice.
Biljana Roganović
