Stalno viđamo iste slike, snimke, u tim nekim velikm trgovonskim lancima gde se građani biju kako bi došli od osnovnih životnih namernica, jer su na akciji, kaži ga jeftinije. Tako je jutros u prokupačkoj LIDL prodavnici, koju su svečano pre dve godine otvorili čelnici grada Prokuplja i koju predstavljaju kao svoju zaslugu, gužva, guranje oko jeftinijeg mesa.
I nije mi smešno, ništa mi nije smešno. Rekla bih da je pre svega tužno.
Strašno je koliko ljudima krče creva i koliko je onih koji pljuju i psuju po tom siromaštvu. A mnogo ih je, sudeći prema komentarima na društvenim rmežama koji su se pojavili ispod snimka.
Jer, da nismo siromašni, da svakodnevno na stolu imamo mesa u dovoljnim količinama, ko bi hteo da se bori za sumnjivo vakum pakovanje nekog mesa neznanog porekla? I ko bi želeo da se ponižava i gura sa drugima, kako bi dohvatio jedno pakovanje nečega što su spustili u polupraznoj kutiji na podu trgovine?
Spremni su ljudi na sve, samo da jednom ručaju, posle više dana ili nedelja, kako treba, da ne kalkulišu i ne preračunavaju se da li će moći i narednih dana da kupe ono što im je potrebno.
Nedeljni ručak, simbol porodice, okupljanja i jedinstva, sve je češće privilegija, nego nešto što je normalno i očekivano. I to je dokaz u kakvoj državi i vremenu živimo, kolika su nam realna primanja, koliko možemo da budemo srećni sa onim što zaradimo.
Ne treba da se smejemo i sladimo nad mukom drugih koji su gladni, a čitavog života su radili da bi eto barem penziju živeli dostojanstveno. A to dostojanstvo im je silom oduzeto i vreme je da se vrati!
The post ŽALOSNA SLIKA PROKUPLJA I SRBIJE appeared first on Prokuplje press.
