Zahuktava se, pred kraj

Ovde stanuje magija teatarska

              Kao pretposlednja ekipa na ovogodišnjem „ Lektirići ex yu festu“, nastupila je ODDF „ Žar ptica“ Surduličkog kulturnog centra, prekalјeni učesnici, najčešće i pobednici, mnogih srpskih festivala pozorišta za decu, a izveli su „ Snežnu kralјicu“ Evgenija Švarca, u adaptaciji i režiji Igora Tasića.

              Klinci iz „ Tatkove“ škole ( čast i hvala njihovcim nastavnicima i direktoru) su, zaista, bili privilegovani da prisustvuju stvaranju pozorišne magije. Bio je to istinski teatarski doživlјaj, u svim svojim elementima.

              Videli smo (dvostruku) obradu dobro poznate Andersenove priče o lјubavi, srdžbi, praštanju i žrtvi i toliko bili uvučeni u događanja da nam je, doslovce, bilo-  hladno. Sve do katarzičnog kraja, kada pobedi prijatelјstvo. U tim momentima opraštate čak i okrutnoj operskoj pevačici Džeri Lind, koja nije hajala za Andersenova udvaranja i tako postala inspiracija za lik Snežne kralјice ledenog srca.

              U preciznoj igri brižlјivo odabranog glumačkog ansambla, više od ostalih pokazali su :Petra Jocić ( Gerda), Nera Pavlović ( Gavran) i Ana Dinčić ( Gavranka), koje su članovi stručnog žirija i odliovani kao glumce dana.

              Retko je kad fraza „ žiri je imao težaka zadatak da izdvoji...“ ima opravdanja kao ovaj put. Bilo je barem još nekolikoo talentovane dece kojima je moglo da pripadne ovo priznanje: Petra Lazarević ( Razbojnica, jedan sjajan omaž Kalamiti Džejn), Stefana Lazarević ( Savetnik), Ilija Velјković ( Kaj), ili Nađa Dinčić ( Pripovedač), te Nikolina Milenković ( Baka).

              Scenografija (Igor Tasić) koja se na licu mesta menja i prilagođava je više nego uverlјiva, a ono što je itekako pomoglo glumačkoj igri su minuciozno skrojeni kostimi ( Ema Bogdanović). Ovoga puta su načinila kork više: osim što su prilagođeni epohi i bajci, imali su i moderan prizvuk, te smo se podsetili i „ Maratonaca“ i „ Bandi Nјujorka“ i „ Senki nad Balkanom“ ,   sve to i još ponešto što izmiče mašti potpisnika teksta, a opet autentično i - samo njihovo! Originalan, i ne baš često viđan doprinos, je i dizajn svetla ( Slađan Novaković).

              U završnom songu (autor je Milan Bogdaanović), uz koji su atmosferom poneseni devojčice i dečaci skandirali i đuskali, smo doživeli dostojno finale, svojevrsnu apoteozu pozorištu i pozitivnim vibracijama koje ono izaziva. Jer, kako je i Andersen kazao, citirajući Bibliju: „ Ako ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko.“

              Zoran Cvetković