ZABORAVLJENI SVET IGARA

Da se bogovi igraju, ustvrdio je Platon. Da je čovek homo ludens i da je igra prostor slobode i života definisali su filosofi XIX veka. Da je Čehovlјeva premisa da su za dobru priču dovolјni On i Ona, plastično su nam pokazali Petar Ščepihin i Anđelija Mirović, članovi Akademskog pozorišta SKC Niš. Oni su pred srednjoškolcima iz prokupačkog Doma učenika odigrali zanimlјivu i emotivnu  duodramu, ,,Igre u pesku“, polјskog autora, Mihajla Valčaka.

 Lektirići eks Ju fest, u organizaciji Narodne biblioteke, svake godine, jednu predstavu namene našim mladim sugrađanima na četiri godine, koji uglavnom dolaze iz sredina u kojima nemaju prilike da gledaju pozorišne predstave. Zahvalјujući Lektirićima imaju jedinstvenu priliku da otkriju taj čudestven svet. I odmah na početku da  pohvalimo te đake, pokazali su se kao zahvalna i disciplinovana publika koja aktivno učestvuje u događaju, pažnjom i reakcijama. Nisu, doduše, imali težak zadatak zato što su pred sobom imali uigran i neodolјiv par iskusnih glumaca iz Niša.

Oni su uspeli da reše delikatan izazov oslikavanja komplikovanog odnosa i tajni prve lјubavi, prvog lјubavnog zanosa, zbunjenosti , nesporazuma i rastanka. Psihološki, komad sadrži i mnogo dublјih, sublimiranih poruka koji su delimično opisani u psihologiji, posebno u delu Erika Berna , ,, Koju igru igraš“. Ali ono što je najvažnije, što bi rekao Mali princ, nevidlјivo, tu tremu, tu neopisivu čežnju, to uzbuđenje, akteri su nam dočarali na spektakularan način. Protazek  je dečak, jedan od milion dečaka, koji obožava Betmena i da se igra sam sa sobom. Tu njegovu ,,idilu“  prekinuće pojava devojčice Mile koja mu kvari rutinu i igru. U početku je on veoma agresivan i bezobrazan prema njoj, odbija svaki njen pokušaj da mu se približi ali vremenom se stvari menjaju. Anđelija, u ulozi Mile, dočarava nam burni unutrašnji svet devojčice razapete između zahteva koji dolaze iz sveta odraslih i svojih želјa i maštanja. Paleta emocija defiluje scenom kada Anđelija glumi. Totalna dominacija talenta i ozbilјnog rada koji je uložen. Naravno, nimalo ne zaostaje ni Petar,odnosno Protazek, čiji je dečački svet, uslovno rečeno muški, takođe komplikovan i omeđen svojim doživlјajem slobode, urođenim predispozicijama i društvenim konvencijama. Metaforično, dečaci bi se igrali sami da im u srce i glavu ne uđe neka devojčica čime se svet i doživlјaj života menja iz korena. Verovatno ćete se setiti antologijskog Plavog čuperka. I tako, oni bi živeli doveka srećni igrajući se u pesku da nije samog života koji svaku igru pokvari. Ovde treba, recimo, pomisliti na fudbal ili neku drugu igru koju su novac i interes pokvarili. Mila ne ume da objasni svom novom drugu šta se s njom dešava i zašto menja raspoloženja i postaje hirovita a Protazek se trudi da razume šta se događa sa njegovom simpatijom i postepeno joj ustupa sve više prostora u svom pesku i svom srcu. Petar dozirano i suptilno, glumom, znalački prelazi iz jedne faze u drugu i ta gradacija će kulminirati kada samom sebi prizna da je voli. Mila ne zna šta bi sad s tim dečakom i  sve je konfuznija i zbunjenija, ne sme da izrazi svoja protivrečna osećanja znajući da nemaju budućnost. Posredno shvatamo da se njena porodica seli, da majka pakuje stvari i da menjaju boravište. Iako im veza nije ni započela oni se, u stvari sve vreme rastaju.

Jednog trenutka Protazek kaže Mili da više nema igrališta i da se niko više ne igra u pesku i tada cela scena zaliči na postapokaliptičnu viziju posledica koje će neumitno doneti savremena tehnologija virtuelnih igrališta u kojima je spontanost i kreativnost pravih igara nemoguća. Genijalno je kako za dobru predstavu ne treba mnogo, jedno igralište i par igračaka, minimimalizam scene i likova, nadoknađuje se zanimlјivim, emotivnim dijalozima pa čak i dinamičnim monolozima u kojima se dečak igra Betmena koji mnogo toga govore o njegovom unutrašnjem svetu. Povremeno opsuje ili koristi ružne reči ali je fascinantno kako destruktivno i sebično biće preobražava lјubav. Mila je krhka i strplјiva devojčica koja se trudi i čak da opravda taj glupi, muški svet. Na žalost, ponestaje im vremena i čitava teskoba prostora, životne situacije dovodi do neumitnog kraja. Svako od nas će prepoznati svoje prve fatalne i doživotne lјubavi i simpatije koje se pamte čistije i bolјe nego išta u životu.

Zahvalјujući ovom divnom glumačkom paru i podršci koju su imali iz svog tima imali smo priliku da se vratimo u dete i da opet osetimo tu čaroliju.

                                                                               Daniel Jovanović

The post ZABORAVLJENI SVET IGARA appeared first on Prokuplje press.