ZA DIVLJE DEPONIJE SU KRIVI GRAĐANI

Možemo da kritikujemo, pljujemo i govorimo da je naš grad prljav i da službe ne rade svoj posao, ali ako ćemo da budemo baš objektivni treba da priznamo da smo za nečistoću pola krivi mi! Dokaz tome su brojne deponije koje, posebno na obroncima grada, seoskim putevima i njivama.

Evo, prolazim regionalnim putem ka Žitnom Potoku i onde ispod autobuskog stajališta za Selište ogromna deponija. Neverovatno je da je godinama tu. Počiste je službe, ali već za nedelju dana ista priča. Tako je u maju taj prostor bio prazan, već u junu bilo je to brdo od smeća. I onda vetrovi raznose, pa se duž puta čak i na kilometer udaljenosti od nje, nalazi smeće. I sad će neko da kaže da su službe koje čiste krive? Nisu, krivi smo mi.

Slično je i na izlazu iz Džigolja ka Klisurici. Tone smeća uz sam put. Čak im je teško i da ga malo dalje bace, barem da se manje vidi.

I na izlazu iz Žitnog Potoka ka Rankovoj reci isto, i na million drugih mesta stalno ista priča:smeće koje nesavesni građani bacaju gde stignu.

Razumem ja da po selima nema kontejnera, ali i pre ih nije bilo, pa nije bilo toliko divljiih deponija.I što bi neko, draga gospodo, čistio za vama svaki dan?

Ali, ajde da je tako samo u okolini, pa možda i da nađemo da kažem neko opravdanje, ali je isto i u gradu. Šetam sa gostima iz Beograda po Pešačkoj zoni. Svugde uredno postavljene kante. One prazne, a smeće oko njih koliko hoćete! I šta sad onaj iz “Demetre” što čisti treba da dežura ispred svake kante i opominje nas da bacimo baš u nju, a ne pored nje? Mi to ne znamo sami da uradimo, je li?

Slično, pre par dana iza Banke “Inteza” parkiran džip. Čovek otvara prozor i baca kesu i pali kola. Ja priđem i pitam ga šta to radi. Slučajno mu ispalo, kaže. Ma kako da ne. Zamolim ga da lepo pokupi to svoje smeće I baci u kontejner koji je na par metara od njega. I odem.

Ne razumem stvarno koji je problem svih nas, zaista.

The post ZA DIVLJE DEPONIJE SU KRIVI GRAĐANI appeared first on Prokuplje press.