Vojni (g)rok
Jedan čovek, po imenu Aca Srbin uspeo je da uradi ono što nijedna vlast i nijedan neprijatelj pre njega nije. Pokorio je Srbiju i ovdašnji narod. Još ne znamo po čijem nalogu i za čiju korist, ali saznaćemo sigurno. Kad tad. Imamo cirkus u skupštini, nemamo sudstvo, profesionalnu i sposobnu miliciju i vojsku. Mediji su nam karikatura, organima uprave na čelu su smehotresni nesposobnjakovići, državna preuzeća i diplomatija su nam prepuni silikonskih starleta i groznih likova. To je delovalo kao dno svega, ali se Srbin setio kako da nas još malo farba, da nam zamaže oči, dok nam zauvek odlazi srce Srbije u ruke arhineprijatelja. Mi se delimo sami, bez potrebe da to radi neko drugi. Oduvek su postojali i ovi i oni. I hajduci i janičari, Karađorđevićci i Obrenovićci, partizani i četnici, patriote i izdajnici. Kod ovih zadnjih, čast je biti izdajnik u očima vlasti. Novo sad će biti oni koji su išli u vojsku i oni koji nisu. Mi trećepozivci koji ne znamo šta smo radili juče, a kamoli da se setimo šta smo u vojsci naučili, kako se rukuje oružjem i koje su vojne doktrine. Onda imamo ove u naponu fizičke i umne snage koje vojska nije nikada zvala i koji pojma nemaju šta je atomski sleva. Dakle civili. Sada se Aca setio da bi mogao da šalje nove generacije, da nauče da ginu za domovinu. Sve što je on i njegove marionete izrekli su glupost do sada retko viđena, a ovde je glupost najbolji državni projekat.
Krenimo redom, glupost po glupost. Prvo uopšte, čemu u dvadeset prvom veku vojni grok, ovde su Orvelove svinje sa životinjske farme, pa je zato grok, a ne rok. Da pojasnim. U današnje vreme se ratuje dronovima, raketama. Puška služi samo u obračunu narko kartela i građanskom ratu kada su neprijatelji izmešani na istoj teritoriji. To je sada tako. Čak i da postoji mogućnost okršaja lice u lice, zar iko normalan može da pomisli da je vojnik od 75 dana sposoban za išta osim da bude lagana meta. Glupost druga, mi nećemo nikoga da napadnemo, samo hoćemo da budemo jaki da odvratimo agresora. U našem okruženju je NATO, pa ako on reši da nas napadne ni šest miliona mrtvih Srba neće ih zaustaviti duže od par dana. Glupost broj tri, roditelji će nam biti zahvalni što smo im od sinova napravili muškarce. Ako se muškarci, siledžije, sirovine i agresivci prave za deset nedelja onda smo se mi roditelji džaba mučili svih ovih godina da budu normalni i da gaje empatiju. Ja sam svedok da ni vojska od 12 meseci ne može ništa da promeni. Doduše ludaci postaju još luđi, a neki naizgled normalni polude. Dakle ovo je baš glupa konstatacija o pravljenju ljudi za sedamdesetak dana. Nova glupost kaže biće opet muzike i veselja po Srbiji, krenuće ispraćaji i opet će da se kite siromašni narodnjaci. Zar će iko normalan i siromašan, dakle devedeset posto roditelja da zbuca hiljade evra koje nema, za dva meseca odsustva od kuće makar i jedinca. Jedino ako su svi vlasnici tabloida i prate sinove. Malo je takvih. O količini hrane, odeće i svega što je vojniku neophodno, racimo kasarne, kreveti, ćebad i sl da i ne govorimo. U pitanju su milioni i milioni evra koji su budimo mi iskreni, jer ovi neće, nikada se ničim neće isplatiti. Ja znam da je i pre više decenija bilo malo kadra u vojsci koji su bili sposobni da bar malo edukuju vojnike, o znanju savremene psihologije i pravljenja zajednice od dijametralno suprotnih i različitih pojedinaca da i ne govorimo. Tu su na istom mestu, obrazovani i neobrazovani, bogati i siromašni, a te razlike se ne brišu nikada, a kamo li za desetak nedelja. Ja lično nikada ne bi svoje dete dao u ruke nekom kome je dvadeset godina ispiran mozak i koji u edukaciji nema iskustva ni dana. Oružje je nešto što se ne sme staviti u ruke onih koji za to nisu edukovani i zreli. A da se ne ponavljam u ovom predviđenom roku sigurno neće ni postati. Penzioneri žive sa 300 evra posle 40 godina radnog staža u ovoj državi, a neko će bacati 50 hiljada za vojničke plate. Ej! Da sumiramo, glupo, gluplje, najgluplje. Ali sigurno ne i poslednje od Ace Srbina.
Đorđe Vidović, SSP Blace