„ Pisala bih ti
ali ne znam odakle se počinje
kad se sve završi“ 69. strana
Pisao bih i ranije, da sam imao knjigu ( bez posvete, koju ću, jednom, sačekati, od oboje). Valentina Baktijarević ovdašnja, velegradska princeza performansa i Đorđe Živadinović Grgur, glumac tamošnji, nakon „ ćutanja, govorenja, pitanja, pevanja, kucanja, rezanja, leplјenja, spajanja, sanjanja i pamćenja“, zamalo da kažem SELI, a to njima nije svojstveno stanje, stalno su u pokretu (ili: Pokretu?) i objavili knjigu „ Topli krajevi“ ( „ Sumatra“ izdavaštvo, Edicija Cela lepa, knjiga 12, Šabac 2024).
Ovo je čedo kosmopolitizma drainčevske provinijencije ( moj drug Panta me često podseća na lika koji je govorio PROVINCIJENCIJE), ili sumatraističkog ( izbegavam da napišem pridev od Crnjanski) lutanja po viđenim ili želјenim odredištima, popinskovinaverske sintagme, somnabulni svet sačinjen od fakira, šurikena, „ nesagledivih plaža“, „ bagdadske indigo boje“, pristaništa čežnje za drugom obalom, „ feničanske pijace“, te Indije, Indonezije, vganistani, Skoplјa, Beogradi, ali, bogami i Prokuplјa u koje se stiže „Niš ekspresom“.
Oni razbijaju stihove, poseju ih na nekoliko stranaica, dekomponuju da bi ih čudastveno spojili, ubacuju rukom pisane retke ispravki i dopuna...U tom postpostmodernističkom procesu, autori postaju JEDNO, dva tela, a jedna ( živahna i znatiželјna) duša, ni gramatički rod ih ne razdvaja ( „ Ti si ja, ja sam ti...Ti si moja kuća i kad nisam kod kuće“). Pomalo disharmonično saglasje, ne tako često viđeno u knjigopečatanju ( ja sam došao do Ilјfa i Petrova, dalјe ni makac, možda, Milena Marković i Oleg Novković...) Ima vazda prisutnog potmulog jecaja iz uzburkane nutrine: „ Iz sna u san koračam ležeći/ bole me stopala/ stomak sve teže urla...“
Lično me najviše dirnula pesma o smrti bake ( čudo?) „ čija soba miriše na cimet“.
Nemojte da „ odustajete od poezije“ i nadajte se da „ ona od vas neće“, deco draga!
Zoran Cvetković
Prijavite se ili se registrujte kako bi bili i vi deo prokupljepress.com kulture.
Pretplatite se