Krater koji odoleva asfaltu, sijalica koja osvetljava drvo a ne trotoar, iskrivljena bandera, pokvarena vodovodna cev, svetleći- nesvetleći pešački su svakodnevica koju susrećemo u Ulici Vuka Karadžića u Prokuplju. I to na vrelo kratkoj dužini su sva ova čuda.
Kako je deo magistralnog puta Niš- Priština nemoguće ju je zaobići, a frekvencija saobraćaja na ovoj relaciji je ogromna. I tako, ona je po svojim „specifičnostima“ postala fenomen svega onoga što je sadašnja stvarnost u Prokuplju, a zatim i ozbiljan konkurent besmisla za Ginisa. Idemo redom.
Krater o kojem govorimo je rupa na samom skretanju za novu pijacu, obdanište koje se pravi itd, tik ispod Poljoprivredne škole. Već ranije smo ga pominjali, kao i nekoliko pokušaja da se popuni asfaltom, ali su izgleda svi na kraju odustali od toga. U neku ruku, pametna je ta odluka, jer hteo- ne hteo, moraš da staneš da bi nekako prošao!
Drugi nesvakidašnji fenomen je sijalica ulične rasvete koja nije okrenuta ka kolovozu i trotoaru, što je logično, već ka krošnji drveta. I ovo je biće opravdano, jer je to jedno od retkog drveća koje je preživelo „uređivanje zelenila“ radnika „Demetra RB“, pa je red da svetli. To što niko ne vidi ko se kreće trotoarom, ili kolovozom, nema veze. Drvo, kao poslednji simbol drvoreda treba da svetli!
I baš zbog te sijalice eto umalo večeras i nezgode i to od strane policijskog automobila. Kretali su se oni odozdo ka gore, pod rotacijom, te u brzini nisu primetii biciklistu koji se prestrojio za skretanje ka Đurevačkom naselju. Zamalo da biciklista bez muke preleti u Božurnu. Na sreću nije, ali se čovek u sekundi ohladio za sve što je poslednjih večeri psovao na vrućinu.
Tu je i bandera na samom skretanju za Novo selo, koja kao i znak, ali bukvalno, pokazuje skretanje. Još nekoliko bržih automobila i vetra koji ostavljaju za sobom i eto je na kolovozu sa sve svetlom i strujom koju drži.
A malo višlje, lepo se pere ulica od prašine, jer kulja voda koja ne stiže do najviših delova naselja. I to je u redu, kad nema „Demetre RB“ da pere ulice, Gradski vodovod“ to radi.
Uz parkirane automobile od kojih po ovom mračnom kraju ne može da se prođe trotoarom, ni pređe onaj nekada svetleći pešački prelaz, vi na vrlo malom prostoru imate sva čuda ovoga grada.
Sav nerad, nemar, nesposobnost, nebriga, eto skupljeni su na tridestak metara u Ulici Vuka Karadžića.
Zar to nije za Ginisa?
