U OVOJ FIRMI TI NE VAŽE NI DIPLOMA NI ŠKOLA, SAMO SLUŠAJ DOBRO ŠTA SE KAŽE

Nepoznati autor napisao je pesmu o položaju radnika u Kompaniji “Leoni”. Ona je objavljena na Fejsbuk grupi koja okuplja radnike. Ovo nije prvi put da neko smisli pesmu o životu radnika u fabrici, ali ako je nište pročitali, evo imate prilike:

“Da napišem neki redak

u najlјepšim godinama

nije žalba niti bedak

nego šta se desi s nama.

.

Gde radimo za mizeriju

i za neke pare sitne

da otkrijem misteriju

koje su nam kao bitne.

U ovoj firmi ti ne važe

nit’ diploma niti škola

slušaj dobro šta ko kaže

nemilosrdni su do bola.

Gde su važne duše sitne

i njihovi mračne strane

za nas ružne, za njih bitne

grakću na nas kao vrane.

Ježimo se od zla tog

od silne vike i dreke

gde je segment kažu bog

bez potrebe neke preke.

U pogonu inžinjeri, šefovi

tehničari, pakeri, dostavlјači

treneri lјuti i skočko magovi

i mi snuždeni đaci ponavlјači.

Jurimo target bez predaha

razvlačimo žice, pinujemo

retko dolazeći do daha

a kamoli da se radujemo

Oni baš nikad zadovolјni

bez osmeha zaleđenih faca

mi umorni i mrzovolјni

atmosfera u bedak nas baca.

Milion žica i pinova

bandaž traka svih vrsta

sve opet u krug i iznova

potrebna je volјa čvrsta.

Umorna krsta, savijena leđa

u trećoj smeni po šest dana

odnos nadređenih nas vređa

koji je stvarno bez presedana.

A lјudi navikli na nešto tako

povijene glave trpe i rade

na njih može da galami svako

dok od besa drhte im brade”.

Nepoznati autor

PRE TOGA PESMA JE NAPISANA 2020. GODINE

“Vizir nosam
niko ne zna ko sam,
niti vidim niti čujem
al moram da se izolujem.

Svakog dana na „front“ krećem
možda preživim, možda nećem
gorim, znojim se
sa vizirom borim se .

Šta da se radi, šta je tu je
naišle su nove struje
korona sada tu je
a mora da se pinuje.

Vizir stavljaj na glave
kablovi mora da se prave
maske da se stave
i žice da se ne zaborave”.