U jeku izumiranja zanata, nedostatka volje da se bavimo ovim poslovima, često i snage, odvaja se Slobodan Stojanović (52) iz Prokuplja koji je jedan od retkih iz novije generacije tapetara. On je zanat nasledio od svog tasta, čuvenog Janka Drlje, od kojeg je i učio zanat.
-Tast me je ponekad vodio sa sobom, bio sam često u njegovoj radionici i onda kada sam devedesetih napustio posao koji sam do taa radio, počeo sam ozbiljnije time da se bavim. Kada je na žalost, tast preminuo, morao sam više da se aktiviram. Eto, možemo d akažemo da je tako sve krenulo- priča nam Slobodan, kojeg svi znaju po nadimku Cobi Tapetar.
On dodaje da u ovom zanatu već dvadeset i pet godina i da s ejoš uvek usavršava, jer nova vremena, donose nove tehnike, ukuse, načine rada.
-Ipak, retro stil je uvek aktuelan, tako da je sve više onih koji repariraju nameštaj. Kada govorimo o tapetarstvu, to se odnosi na presvlačenje i mebliranje nameštaja, odnosno kreveta, garnitura. To je ono što je moj posao i čime se trenutno jedino u životu bavim- dodaje naš sagovornik.
A je lako, nije naravno, ali se Cobi u tome pronašao i nema nameru da menja zanimanje.
-To je u neku ruku i porodična tradicija, jer je i moja majka Gordana, kao i tast Janko, radila u nekadašnjoj prodavnici nameštaja „Naš dom“. Nadam se da će i moj sin, kada i ako odluči naravno, da u budućnosti nastavi ovaj posao- kaže on.
Prokupački tapetar objašnjava a nije lako baviti se ovim zanatom, da se on kategoriše kao fizički posao i da kao i svaki nosi svoje i lepote, ali i muke.
-Za reparaciju garniture potrebno je sedam do osam dana. Treba sve rasturiti, popraviti, promeniti i opet vratiti kako je i bilo. Zato je zahtevan, precizan i posao koji uzima celog tebe dok ga radiš. Ono što uvek treba da bude na prvom mestu je mušterija i ja imam običaj da kažem da su mušterije kapi vode na dlanu koje moraju da se čuvaju. Kada govorimo o njima, zaista se trudim da svakom izađem u susret i ostvarim njegovu zamisao. To je ono što je, pored kvaliteta radova, najvažnije- dodaje Cobi tapetar.
Otrkiva da mebl obično biraju žene, retko muškarci, a da se on često šali i ima običaj a kaže da treba da odabere onaj koji plaća!
-Ukusi su zaista različiti, ali svi žele pre svega udobnost i kvalitet. Tako i biraju materijal. Zato se kod nas u Porkuplju na primer, najviše traže tamnije boje, čvršći i deblji materijali koji duže traju. U Beogradu sve češće repariraju i traže stari nameštaj, to je sada hit, a kako je ono što se dobije duplo jeftinije od novog komada, za sada se ne žalim na posao, ima ga- priča nam Cobi Tapetar.
Često ljudi žele da bace komade nameštaja, a onda kada se on reparira, oduševljeni su onim što ispadne.
-Nekada se nameštaj, odnosno garniture, fotelje, kreveti i sofe na primer, pravile da traju večno i obično je nakon repariranja taj nameštaj kao nov. Znate, menjaju se ukusi. Čovek i frizure menja, pa voli i nameštaj da promeni. Zbog toga je barem osvežavanje novom bojom, odnosno meblom, sasvim normalna stvar. Ako uz to, taj komad ima i uspomene, onda se radije odlučuju na reparaciju. Evo na primer, pre tridesetak godina moj tast Janko je reparirao fotelju, a sada sam to i ja uradio sa istom. Ona je sastavni deo naših života i ne odričemo se nje- navodi kao primer naš sagovrnik.
Za sve ove godine tapetarstva stekao je ogromno iskustvo, kako naglašava, ali još uvek uči. Za njega je to jedan raznolik uvek drugačiji i poseban svet u kojem on stvara svoju čaroliju i ostavlja je vlasnicima.
Lepo je raditi nešto što voliš i što drugima čini zadovoljstvo. Zato Slobodan Stojanović ne odustaje od tapetarstva i neguje svu lepotu ovog zanimanja.
A kakvu magiju od kakvih stvari pravi možete pogledati na njegovom Fejsbuk profilu:
