Sem u statusu, koji je opet nepotpun, s obzirom da na primer nemamo komunalnu policiju, bazen, sportsku halu, sadržaje za decu, dovoljan broj stanovnika, bioskop, klinički centar, fakultet, adekvatnu infrastrukturu, zavod za javno zdravlje, Prokuplje Grad nije grad. I to se vidi na svakom koraku, ali eto ta veštačka tvorevina,

Nakon nekoliko meseci bez kiše, uzaludnog priželjkivanja da ona padne, rashladi i napoji žedne biljke, evo i nje! I sa njom poplave, odnosno kolaps zbog vode koja u potocima teče niz ulice. Tako se u Partizanskoj ulici opet stvorilo jezero, ništa novo, a problem je počeo da se javlja kada

Više od trideset godina letujem u Grčkoj, tačnije prvi put sam sa roditeljima letovao 1992. godine (Neo Pori) i od tada svake godine letujem u ovoj zemlji. To mi je postala tradicija. Iako svake godine letujem po raznim svetskim destinacijama, kao što su Kipar, Egipat, Tunis, Francuska, Italija, Monte Karlo,

Sutra, u ponedeljak đaci u Prokuplju će sesti u školske klupe. U ovom gradu ih je sve manje. Ne mislim na klupe, mislim na đake. Ono što je lepo je što su roditelji i dalje ponosni kada dođe septembar i prvi školski dani. Još uvek postoji eto ta navika da