Razmišljam poslednjih dana puno toga, ali mi jedna stvar ne ide nikako. Nikako ne mogu da nađem odgovor na pitanje: “Da li se radujte tuđoj sreći?”!
Zaista da budem direktan, da znam odgovor, ali ne želim da ga prihvatim! Ne mogu da prihvatim da je negativan, već prećutno mislim da to može da se promeni. A može biti i bolje nego ono: “Ako komšiji crkne krava ja ću moju da prodam samo da mu mleko ne dajem!”. Hah.
Da li je to do naroda? Ili je do nas samih jer mi smo narod naših gradova i sela. A šta smo uradili za nas? Naše komšije, za našu decu? Bitno je da si preorao put da ne bi komšija mogao da prođe, a ti ućario koje zrno kukuruza više!
Svesti? Ima li te? Razum logika, otišlo je sve to u nepovrat, zato i ne želim da prihvatim odgovor na pitanje! Da li bi ste vi?
Izađite iz tog stanja svesti, da bi dobio nešto lepo nazad moraš i da daš! Daću vam jedan prelepi savet. Uradite nešto lepo za vas, vašu kuću, da ne štetite nikom i da ne sitničarite, da se ne hvalite da ste to vi uradili. Budite skromniji, darežljiviji. Okitite ogradu i van Đurđevdana, da bude lepo da nasmejete nekog, da obradujete nekog. Napravite nešto lepo za selo, nešto što će vam pomoći da shvatite da je lep osećaj da ste nekog usrećili.
Čitamo se uskoro!
Sa strane!
The post POKRENI SE, URADI NEŠTO LEPO! appeared first on Prokuplje press.
