Od domaćina do rudara

Nismo naučili ništa iz naše ne tako davne istorije. Još samo pre osamdesetak godina, posle Drugog svetskog rata, nova vlast je krenula sa uništavanjem sela. Što više seljaka, domaćina, namamiti u gradove i od njih napraviti proletere, ljude koji zavise od plate koju dobijaju za najprostije radove. Obećavajuči im kule i gradove samo da napuste svoju zemlju i postanu udarna pesnica sistema, radnici. Skromnog obrazovanja, na ivici egzistencije, sa malom platom i stalnim obećanjima „biće bolje“, „samo što nije povišica“, „strpi se malo“ i još desetinama sličnih parola, režim je uzeo pod svoje, nezavisne i buntovne domaćine a sada radnike – proletere, poslušnike.

Pre par godina sličan scenario se desio u našem kraju kada je, kažu, tridesetak mladih ljudi otišlo u

Beograd, velegrad, tamo gde su „ulice popločane sirom“, gde ima svega, gde je centar svih događanja. Odoše, ostaviše ovde roditelje, dom, zemlju i sve što ih je činilo dostojanstvenim budućim domaćinima.

Postadoše noćni čuvari, pretovarivači prtljaga na aerodromu, građevinski radnici i sve ono što Beograđani nisu hteli ili morali da rade. Nihov centar postade Sremčica, Kaluđerica ili Batajnica, jer su tu jedino mogli da plate stan ili imali rođake. Postadoše oni što trčeći i gurajući se ulaze u autobus da zauzmu mesto, ne zbog bahatosti i bezobzirnosti već zbog umora od napornog posla jer ne mogu da stoje na nogama. To je uvek propraćeno negodovanjem starijih sugrađana a oni, ćuteći, praveći se da ne čuju komentare, sede, i gledaju zamišljeno kroz prozor autobusa negde u daljinu.

A sad, evo, priprema nam se i treća, bojim se odlučujuće seoba, migracija iz seoskih sredina. Ovaj put ne u velike gradove već u rudnike kod stranih poslodavaca koji više od dvadeset godina, rovare, buše kopaju po celoj zemlji. Naravno, i naše Blace nije zaobiđeno već je jedno vreme bilo u centru dešavanja.

Pre dvanaest godina, kanadska kompanija „Ultra Lithium Inc” svečano je počela sa radovina na geološkom istraživanju rude litijuma. Početku radova prisustvao je i njegova ekselencija ambassador Kanade u Srbiji Roman Vaščuk, direktorka odeljenja za ekonomske odnose sa Ambasadom Kanade Đurđa

Ceramilac, gospodin generalni direktor kanadske kompanije „Ultra Liithium Inc” Peng Zang, ataše Ambasade Narodne Republike Kine kao i direktori kineske kompanije „Betec”. Prisutnima su se obratili I čelnici naše opštine. “Predsednik opštine Blace Radoje Krstović u svom obraćanju naglasio je da će ovakvi razvojni projekti doprineti zapošljavanju Blačana, što je uslov napretka cele zajednice. Opština Blace učiniće sve da obezbedi neophodne uslove kandskoj i kineskoj kompaniji za rad na teritoriji opštine, jer smo počastvovani što su nas izabrali za istraživanja. To istovremeno znači da je ovaj kraj bogat rudama i da ga čeka svetla budućnost - naglasio je on.” (izvor: Južne vesti, 23. 7. 2012.).

A šta je bilo posle? Ne zna se, uglavnom napustili su nas i otišli. Izgleda da smo imali sreću da nisu našli ni litijum ni bor. Ostadoše samo probne bušeotine na Beloj zemlji, Trbunju i Kaševaru. Mi se izvukosmo ali dolina Jadra nažalost nije. Posle kampanje za otvaranje rudnika sledi kampanja za zapošljavanje rudara.

Kažu da će rudnik zaposliti nekolio hiljada rudara. Opet će od maldih domaćina iz seoskih porodica da naprave proletere, radnike, rudare. Budući rudari sada obrađuju možda i najplodniju zemlju u Srbiji i imaju rekordne prinose a za samo par godina radiće za neku stranu kompaniju kopajući rudu zarad nečijeg profita a na štetu cele Srbije. A kad rude više ne bude bilo ostaće samo jalovišta i pusta, neplodna zemlja kao svuda u svetu gde su kopali.

Istorija, učiteljica života! Ma, to za nas ne važi. Mi stalno pravimo iste greške. Žalosno, ali istinito.

Uništavamo naša sela, naše domaćine, zarad čega ili koga? Da li zarad stranaca ili ovih što svakodnevno po ceo dan propagiraju našu propast. Onomad smo dali Kinezima bakar i zlato a dobismo tri posto popusta kad kupismo od njih to kod nas iskopano zlato. Rusima dadosmo naftu i gas. Rudnike ćemo da damo Kanađanima i Australijancima a šta nama osta? Žalosno!

Rade Kneževic SSP OO Blace