Stefan Zlatanović (31) iz Prokuplja je već vrsan i dobro poznat stolar u ovom gradu i šire, a već neko vreme u poslu mu pomaže sedam godina mlađi brat Filip. Tako su Zlatanovići nastavili porodičnu stolarsku tradiciju koju su nasledili od oca Radiše. I postali vrsni stolari, za koje ne postoji nešto što ne mogu da naprave:krevet, ormar, kompletan stan!
-Mora da se radi, ali mora i da se uživa. Za sve se nađe vremena, ako se dobro rasporedi dan- kažu braća koju često zajedno možete videti kako jedan drugom pomažu u poslovima koje obavlјaju.
I zaista, u potpunosti se nadograđuju i dopunjuju. Tačno znaju šta ko hoće, kad treba da uskoči drugi.
-On je direktor, ja sam radnik- smeje se Filip koji od sad već iskusnog brata skuplja cake u stolarskom poslu.
Ipak, on se opredelio za nešto drugo:knauf, ali kada je slobodan, uvek uskoči da pomogne. Obojica su otvorila svoja preduzeća i dok njihovi vršnjaci od roditelja traže novac za izlazak u grad ili podnevnu kafu, Stefan i Filip je sami zarade.
-Naši roditelji su čitavog života radili, školovali nas, a sada je vreme da im barem pomognemo i malo ih odmenimo. Mislim da je sve stvar domaćeg vaspitanja i da i odnos prema poslu, sredini, životu, zavisi od toga u kakvoj porodici si odrastao. Sada nam pomažu, daju po neki savet, ali mi već sami odlučujemo o daljim koracima- otkriva nam Stefan kako funkcioniše ova porodica i šta je tajna njihovog uspeha.
Skromni po prirodi, oni ne maštaju o avionima i kamionima, već smatraju da u svemu čovek treba da bude umeren.
-Što više imaš, više se plašiš, strahuješ, pod većim si pritiskom. Posebno ako ne voliš ono što radiš. Mi uživamo u svom poslu i ne preterujemo. Uvek kada možemo putujemo, provodimo se sa društvom. Sve ima granice- mudro dodaje Stefan.
On je stolarski zanat naseldio od oca Radiše, koji je vrhunski majstor u ovom poslu. Od desete godine ga je pratio, snimao šta radi, krao zanat. Kada je završio srednju školu, već je bio spreman da samostalno nastavi zanat. Sada, pravi je virtuoz u obradi drveta.
-Trudim se da maksimalno odradim svaki posao. Kada nešto ne umem, kažem, ne trudim se da budem ono što nisam. To je poštovanje prema mušterijama. Pravo da vam kažem, posla je preko glave, pa uskače i Filip. Sada smo jedna ozbilja trojka, kao tri musketara- smeje se naš sagovornik objašnjavajući da otac Radiša sada daje samo smernice i savete.
A Filip radi šta „direktor“ kaže i uživa u onome što radi. Nema tu suvišnih reči, tenzije....sve ide lagano, opušteno i profesionalno.
-Dođu naravno i dani kada mislim da je bolje da sam negde sa drugovima da pijem kafu, ali se setim da bi to Stefanu odužilo posao, pa naravno izaberem da pomognem bratu- priznaje Filip.
I tako braća uzajamno pomažu jedan drugom u radu, a u plodovima svoga rada zajedno i uživaju. Svaki šraf koji treba da se stavi, stavi se, svaki milimetar mora da se pogodi. Ništa ne prepustaju slučaju, niti odokativno završavaju. Zato ih je teško naći slobodne i zato imaju posla na pretek.
Ali idu odmori i Zlatanovići razmišljauju gde će na more.
-Pare su da se troše, daju sigurnost da, ali nisu život. Mi se trudimo da ne budemo robovi novca, ali i ne prosipamo ga. Sve je stvar mere- savetuju braća Zlatanović.
I za sada im to odlično ide.
Dakle, sve je stvar ugla iz kojeg se posmatra!