NISAM SE SNAŠAO, PA SAM OTIŠAO DA SE VRATIM

Otvorila se velika trgovina i u našem malom gradu. Reka ljudi defiluje ogromnom halom, jedni zagledaju rafove, drugi zagledaju ko je sve došao, ko je zapošljen…

Neki su došli praznih džepova samo da prođu i vide čudo, neki opet praznih srca u želji da ih ispune energijom kojom odiše svaka novina a neki i sa praznim torbama koje će lepo napuniti jer im se može. Frekfencija u objektu na zavidnom nivou, ali ni prići frekfenciji na portalima društvenih mreža. Dok je prodavnica puna osmeha i ljubaznosti, na Fejsbuku bukti rat.

Na jednoj strani su oni koji pljuju po “odvratnom LIDL-u koji je prepun smrdljivog mesa i gmo proizvoda, koji zapošljava stranački kadar i koji će zatvoriti jadne male trgovine u kojima se dosad trgovalo… ” Isti ti redovno odlaze autom do Niša pazareći po tom istom LIDL-u, Metrou, Merkatoru, Delti i šta ti znam još gde.

Na drugoj strani su oni koji od sveg srca žele dobrodošlicu LIDL-u kao predstavniku napretka i prosperiteta. Oni se naslađuju što će velika trgovina zatvoriti male privatnike koji ucenjuju radnike i uzimaju im dušu, nabijaju nerealne cene i zloupotrebljavaju nedostatak konkurencije! Bilo kako bilo u jednoj uspavanoj sredini svaki događaj stvara efekat kamena bačenog u mirno jezero. Pljusak, talasi i krugovi koji se vremenom smire i površina je opet mirna. Neko se zavarava mirnom površinom, neko primećuje mogućnost da izazove strašnu kinetičku energiju koja u trenutku udara može da se iskoristi na ovaj ili onaj način. Neko već sve to analizira i kalkuliše na koji način i u kom trenutku baciti kamen i u koji deo jezera.

A ja se eto pomalo nostalgično sećam ogromne livade na kojoj sam sate i sate provodio trenirajući. U jutarnjim satima umele su noge da budu mokre od rose i iščekivao sam kada će me sunce ogrejati s leđa. U kasnim popodnevnim umeo sam da tu čekam zalazak koji stvara predivne boje i igru senki. Sada je tu pijaca u izgradnji, gradilište iz koga će nići obdanište i naravno LIDL. Svestan neminovnosti urbanizacije pokušavam da vidim njenu lepšu stranu. Nemam auto i nikada do sada nismo pazarili u velikim marketima. Pitam se da li će postojanje jednog takvog u samom komšiluku pozitivno ili negativno uticati na kućni budžet. Ne znam.

Očigledno se u tom progresu nisam najbolje snašao i zato ću za dvadesetak dana poput miliona Srba otići u svet, sa nadom da ću tamo uspeti da stvorim život dostojan čoveka i da ću kroz par godina izvući i porodicu u neki bolji život. Onda ću sa titulom gastarbajtera na nekom odmoru prošetati između rafova velikog LIDL-a koji mi se tad pod utiscima iz neke tuđe zemlje neće činiti tako velikim i možda ću ovu priču pričati nekome ko bude imao živaca da me sasluša…

Dušan Vlahović, privremeni gastarbajter

The post NISAM SE SNAŠAO, PA SAM OTIŠAO DA SE VRATIM appeared first on Prokuplje press.