U sali Doma kulture u Prokuplju videla se Ivana, u svim svojim svetlima, tamama i mislima. Dakle, prva knjiga proze, nakon četiri zbirke pesama Ivane Đurković „Kao Ivana“ ugledala je svetlost dana. Kroz ovu knjigu različitog oblika pisanja, od eseja, crtica, preko poezije i kraćih proznih tekstova Ivana priča priče o životu, onako kako ih ona vidi.
Vrlo intrigantna, vodi dijaloge sa različitim stvarnim i izmišljenim likovima i u tome ne odstupa čini se od nekog svog ranijeg stila, a to su muško-ženski odnosi, ali kao što je istakao Dragan Ognjanović ovoga puta sve je zrelije, promišljenije.
-Vrlo neobična knjiga koju nismo mogli da stavimo ni u jednu našu bliblioteku, pa smo otvorili novu „Vizije“ . Ivanina knjiga je prva u njoj- istakao je Ognjanović.
On je dodao da ne može da se svrsta ni u jedan kalup, a to je ono što i jeste Ivana: jedan bogat i svoj svet, koji ne može da bude kalup.
-Ova knjiga, nastala od Evinog rebra, oživljena dahom Lilit i puštena u svet Adama (množina) budna, svedoči jedan svačiji život, toliko blizak čoveku bez ikakvih parameatra koji razdvajaju; ona je krilo ženi i uzlet muškarcu- naglasila je u recenziji dr Mirjana Bojanić Ćirković.
O knjizi je govorila i Srbijanka Stanković.
Sama autorka je posavetovala buduće čitaoce da je čitaju od kraja ka početku, jer će jedino tako shvatiti suštinu. A suština je da: „Nije teško pomeriti granice, ako znaš ko si“ i ja lično smatram, oprostiće mi ako grešim, da je to jedna važna poruka ovog dela, koja treba da nas ohrabri da budemo ono što jesmo, bez obzira na predrasude i pritiske sredine u kojoj živimo.
Fikcijom i stvarnim slikama, ona nas je uputila na to da smo svi jedinstvena bića, svako sa svojim pričama, različitim, kao oblici pisanja, koja mora prvo da se upoznaju, kako bi mogla da izađu u svet.
Veče su upotpunili Marija Okičić i Andrija Stanković, a promocija je organizovana u okviru Kulturnog leta Doma kulture.
