Jeste li nekada plovili u mutnom ?
Da bi se izbistrio um treba prohodati ivicama vrtloga, skrenuti u neželjenom pravcu, stanovati na stranputici. Brojniji su lovci u mutnom. Bistri žive teže.
Nikad nije bilo lako trajati u malom prostoru, a kroz neko otuđeno vreme, gde bi svako da bude maher svog života. Dogurali smo daleko, otišli smo samo pedalj dalje. Ovde se mračimo danima, a teturamo noćima, dok ne izbijemo na površinu čistiji. Onda sebi damo još jednu šansu da zatvorimo krug prljavštine koju smo uneli sa lakoćom u domove.
I danas, kada se niko na pragu ne izuje iz cipela, cakle nam se podovi, jer imamo skupa sredstva.
Zamislite da ukinu sve skupe stvari, pa da svi zajedno jeftiniji postanemo skupi kao ličnosti ! Bilo bi to prosvetljenje jedne nacije, vraćene na njive i poštenje.
Obrt je u glavi, prevrt je u našim rukama.
I Toplica nam je mnogo mutna, sreća ima ovde još pažljivih lovaca. Ponešto, ponekad upecamo, pa vraćamo u vodu i tako u krug. Odavno ne jedemo iz zamućenih voda, činije za slatko redovno peremo, za postupke se izvinjavamo, šta mislite je l’ rastemo !?
Ivana Đurković
