Mrljak ima dušu, jer su retki meštani ono što selo ipak čini živim

Planinsko selo Mrljak nekada je bilo bogato meštanima, a danas je kao i većina planinskih sela palo na par meštana. Tako se u njemu trenutno odžak dimi na tri kuće. U zimskom periodu samo na dve.

-Pored Tomove žene koja je dole u dnu sela, samo smo dever, suprug i ja u selu. Nas troje smo tu čitave godine, evo već trinaest godina od kako smo suprug Zoran (65) i ja otišli u invalidske penzije- priča nam Jelica Sredojević (59) iz ovog sela.

Ova vredna žena zajedno sa suprugom Zoranom je poslednji svetionik Mrljaka. Vredno rade poljoprivredu, imaju dve krave i ovce, a napravili su i plastenik.

-Naše penzije su manje od minimalnih, odnosno suprug prima 11.500 dinara, a ja 8.000 dinara. Deca su stasala, osnovala svoje porodice i tada smo odlučili da dođemo i nastanimo se u suprugovu nasleđenu kuću- priča nam Jelica koju smo posetili.

I dok, kao u svakoj domaćinskoj kući, pijemo kafu, vodi se razgovor o životu u planinskom sleu.

-Nije teško, u stvari teže je leti kada su vrućine i kada ima poljoprivrednih poslova. Zime više nisu oštre, pa je lakše. Ranije se dešavalo da sneg toliko napada da dođe do pola vrata. Sreća metalna su, inače bi do sada propala. Kada počne sneg da pada, Zoran odveze kola do vrha gore i tu ih ostavi, jer ako su nam potrebna, ne bismo mogli zimi da njima izađemo uz ovo brdo- objašnjava Jelica .

Dodaje da slabo silaze u grad, sem kada moraju do lekara ili da završe neke formalnosti.

-Deca nam sve donose, posebno zimi se opremimo potrebnom hranom i to je to. Šta nama više treba- napominje ona.

Kaže da stalno imaju goste, te da ne osećaju da su usamljeni u ovom kraju. Uvek neko prođe, svrati, dođe da kupi sira koji je vrhunski, a koji Jelica brižljivo sprema.

-Ima posla uvek, što oko stoke, što u bašti. Stvarno je teže leti zbog vrućina, ali guramo- dodaje ona.

Njihova kuća je bliže u odnosu na ostatak sela samom glavnom putu Beli kamen- Žitni potok, ali se ipak i do njih dolazi nasipanim putem kroz šumu. Samo oni koji znaju, mogu da se snađu ovim putem.

Pogled puca na okolnu šumu, priroda se smeši, a ljudi koji traju u ovom i sličnim selima, su odraz onoga što je čovek: dobronamerni, ljubazni, gostoprimljivi.