Mrak

Strašan, crn, kao đavo, kao zemlјa. Težak kao kamen, vruć kao pakao. Ne znaš, ako nisi bio u mraku.

-             Šta ste tamo tražili ?

-             Znate kako, ja sam novinar...

-             NovinarKA, sa – KA, po novom.

-             Da, da sa – KA. To – KA nas je i zamračilo. Trebalo je da obavim razgovor sa nekim sportistima.

-             I, onda ?

-             Onda sam tako čekala i čekala i završila sam svoj posao. Sačekali su me na mostu. Malo sam se lјulјala, jer ne volim visinu. Nisu mi dali da prođem, ali sam se nekako provukla.

-             Često se provlačite kroz mrak ?

-             Ako je to uopšte pitanje, mrak je moje zanimanje.

-             Zvaćemo Vas ponovo.

Sve na -KA, završio se još jedan razgovor. U kojem smo sve mraku živeli, Bog sveti zna. Međutim, svetlo se samo palilo na neslućenim mestima, na krajevima, gde nije bilo očekivano. Novine su pisale da su mnogi stradali u pokušaju da naprave dobru priču. I stvarno, tamo, iza mraka, rađale su se dobre priče. Ko je kroz njega prošao bosonog, može sve !

-             Gde vi radite ?

-             U kulturi.

-             Koliko godina ?

-             Već drugu deceniju krckam kao orahe.

-             Nemojte da pričate nikome ništa o današnjem događaju.

Tako počinju, ali i završavaju se svi mrakovi.

Tišina. Zavladala je tišina... Ućutale su ulice, zaspale su ptice, a tamo, na kraju, zasijalo je sunce. Veće i lepše nego ranije.

-             Akcija čišćenja počinje danas. Čistimo sve. Od početka do kraja.

-             Kako to mislite... dan je kratak.

-             Novinarka, biće to dobra priča.

Zvučalo je primamlјivo, ali teško. Svako je morao sam da čisti ispred i iza sebe. Ono ispred, bilo je važnije.

-             U akciji čišćenja smeća, na samom početku novog godišnjeg doba, grad je očišćen od velike količine smeća.

-             A bre, šta si ti, Ejpril ?

-             Pa kako drugačije da počnem ?

-             Udarni naslov – Akcija suzbijanja korova !

-             Važi.

Otišli smo da popijemo kafu. Da odmorimo noge. Žurili smo na novi radni zadatak. Svuda je bilo dece, neke radoznale, nove. Smena generacija, pokazala nam je – neće čistiti svi, čistiće samo hrabri.

-             Dečko, da platim !

Na fiskalnom računu, gore, u uglu, neko je olovkom dopisao :

„ JASNO !?“

Našli smo se u čudu. Kako da odgovori jedna novinarKA...

-             Mnogo lјudi Vas poznaje, kako se borite sa tim ?

-             Kad mi dođe mrak, ja sama stvorim svetlo, jer sve prođe. Znate onu čuvenu :

Ko nije prošao mrak, smetaće mu svetlo, odakle god dolazilo.

-             Vi ste i glumica ?

-             Da, amaterKA.

-             I, kako ide ?

-             Ide... A kad se završi scena, režiser doda „MRAK“.

-             Znači ne može bez toga ?

-             Bez svega može, bez mraka ne može.

Treći razgovor u jednom danu završio se svetlo. Tišinom se završavalo sve mračno, osmehom se kretalo u novi zadatak. Gušila sam mrak u sebi, davila ga kao neman, istrajavala u borbi.

Jer jedan dobar novinar, sa -KA ili bez -KA, obeležen ili ne, nikada ne dozvoli da ga pojede mrak.

A lјudi, lјudi će uvek bacati smeće u rekama. Imajte na umu, naša teče u dva pravca, čisti i ispred i iza.

-             A ti, pazi šta pišeš, jer znaš ono

„ U noć mož’ se sapleteš o razni ćuteci !“

Idemo. MRAK !

Ivana Đurković