LEKTIRIĆI OPRAVDALI OČEKIVANJA

Ove, 2023. godine, jedini naš toplički festival, pa uz to još i međunarodni, Lektirići eks Ju fest, proslavio je svoj jedanaesti rođendan i kao i uvek posle jubileja trebalo je dokazati da uspeh prvih deset godina nije bila slučajnost. Već činjenica da u jednoj ovako maloj sredini postoji i opstaje takav festival, posvećen, pre svega, deci i mladima školskog uzrasta, je pravi fenomen. Ono bez čega ne bi izdržao svakako je entuzijazam i neumorni duh osnivača i organizatora festivala, Zorana Cvetkovića, ali ni bez finansijske podrške Ministastva kulture i grada Prokuplјa. I ove godine smo imali čast da ugostimo i vidimo kvalitetne predstave koje zadovolјavaju kriterijume za učešće. Radovala su nas deca, očaravalo nas njihovo glumačko umeće, i sa jedne i sa druge strane pozorišne rampe, pregršt emocija i lјubavi…

Na otvaranju festivala, 14. septembra , u sali Doma kulture, poklonio nam se a i mi njemu, pisac, režiser, glumac, jednom rečju One man show, a pre svega višetalentovani umetnik Vladimir Cvejić sa svojom angažovanom stand up komedijom:,,Brevrovizija – satirični stend ap kabare“. Nastup nije bio samo niz štoseva i fora, kao što bi se očekivalo, već jedno tragikomično svedočanstvo o vremenima u kojima živimo i koja tek dolaze. Naravno, Cvejić, koji je i autor teksta, podigao je svoj performans na mnogo veći nivo artificijelnosti i daleko je od prozaičnog i pukog svedočenja. Cilј nije samo nasmejati i zabaviti lјude već ih i naterati da uklјuče mozak i promisle kuda nas vode stranputice mode i belosvetskih iluzija. Prvu predstavu koja je gostovala, ,,Podanik“, izveli su članovi Teatra 15. novembar iz Brusa, sa veoma edukativnim tekstom Ivana M. Lalića i u režiji našeg sugrađanina Ljubiše Krasića. Tu smo imali prilike da nešto i naučimo a ne samo zabavimo, podsetili smo se legendarnih epskih pesama i pionirskog rada Vuka Karadžića. Što se tiče omladinske selekcije ređaju se jedna za drugom sve bolјa od bolјe predstave, sve sami biseri. Iz Petrovca na Mlavi, najbolјeg primera kako se u srednjoj školi uz entuzijazam i lјubav vaspitača, mogu ostvariti izvanredni rezultati, došla nam je predstava ,,Lajanje na zvezde“. Učenici i profesori Gimnazije ,,Mladost“ zadivili su nas saradnjom koja treba da bude ogledni primer za sve škole u Srbiji. Posebno se istakla, stasom i glasom, Jana Mičić u ulozi Danice i time ušla u najuži izbor za najbolјu glumicu Festivala. Pošto je ansambl obiman, što je još jedan kvalitet predstave, samo možemo još jednom da im čestitamo na kolektivnom duhu i razigranosti. Posle njih, stari znanci, preplaćeni na festivalske pobede, družina Studija BIS iz Beograda sa sjajnom adaptacijom uvek aktuelnog i atraktivnog ,,Društva mrtvih pesnika“. Paradigme se uopšte nisu promenile, tehnologija je toliko napredovala a odnosi među lјudima su zapali u totalni ćorsokak i njihove institucije u bezizlaznu krizu. Čini se, na neki način, da je, uprkos razvoju pedagogije, sadržaj predstave aktuelniji nego pre šezdeset godina. Samo što instrumenti dresure mladih lјudi nisu više tako brutalni i agresivni već su pritajeni i zamaskirani raznim pravilima, mehanizmima i protokolima. Junaci našeg, savremenog ,,Veltona“ , su učenici mešovite škole što ovu adaptaciju čini različitom od pređašnjih izvođenja ali i daje druge dimenzije i nove perspektive, sve u skladu sa duhom same predstave. Fascinira i imponuje kako potpuno drugačija epoha i kultura uspešno funkcionišu zahvalјujući njihovom talentu i trudu, naravno i reditelјskom umeću Maje Bunjac i Pavla Jerinića. Maja je zaslužna i za maestralno transponovanu dramatizaciju i adaptaciju teksta Toma Šulmana. Podrazumeva se da je Nagrada za najbolјu predstavu i režiju otišla ovoj uigranoj i talentovanoj ekipi i mada je nagradu za sporednu ulogu dobio samo Dimitrije Nikolić, jasno je da svi zaslužuju nagradu za glumačko majstorstvo jer bez toga ne bi ni bilo uspeha predstave u celini. U najužem izboru su bile i glumice Jana Maksimović i Valerija Mijajlović. Posle njih čekala su nas još dva draga imena kojima se uvek posebno obradujemo. Prvo su gimnazijalci tuzlanskog Katoličkog školskog centra ,,Franjo Asiški“ , koji su izveli ,,Jednočinke“ Antona Pavloviča Čehova, prava meta i izazov za hrabru ekipu. I naravno sve to je na sceni izgledalo perfektno. Hiperbolu kojoj pribegava Čehov i kritiku društva i sistema, na najbolјi način odenutu humorom, u potpunosti je ostvario ovaj mladi i harizmatični ansambl. Jednočinke odlično pokazuju koliko je kratak put od plača do smeha i da čovek ni na šta ne sme ozbilјno računati. Ukupno, Drugo mesto za predstavu, Deni Erdelјac, nagrada za najbolјeg glumca Festivala za čak tri uloge: nadobudnog prosca, zakletog udovca i, na kraju, vulgarnog i pretencioznog švaleraša, kao i Andrea Kovačević, u ime ostalih glumica, za najbolјu sporednu žensku ulogu. Što se tiče odraslih poslednji, kao šlag na tortu, stari dobri znanci iz Akademskog pozorišta SKC Niš. Oni su pred srednjoškolcima iz prokupačkog Doma učenika odigrali zanimlјivu i emotivnu duodramu, ,,Igre u pesku“, polјskog autora, Mihajla Valčaka. U jednom suženom i svedenom prostoru, uspeli su da reše delikatan izazov oslikavanja komplikovanog odnosa i tajni prve lјubavi, prvog zanosa, zbunjenosti , nesporazuma i rastanka. Psihološki, komad sadrži i mnogo dublјih, sublimiranih poruka koji su delimično opisani u psihologiji, posebno u delu Erika Berna , ,, Koju igru igraš“. Zbog široke palete emocija, nagradu za najbolјu žensku ulogu, u žestokoj ovogodišnjoj konkurenciji odnela je Anđelija Mirović, u ulozi Mile, koja nam je dočarala burni unutrašnji svet devojčice razapete između zahteva koji dolaze iz sveta odraslih i svojih želјa i maštanja. Naravno, najviše zaslužan za njen uspeh je Petar Ščepihin ,koji nimalo ne zaostaje u glumačkom umeću.

Iako svake godine uživamo u izvedbama omladinskih trupa ne mogu se skrajnuti i nimalo ne zaostaju za njima dečiji ansambli, pre svega zbog svoje neodolјive umilјatosti i prirodne, spontane veštine igranja. U prvom predstavlјanju dečijih grupa, kreativna deca iz Smedereva, članovi ansambla ,,Kreativni haos“, odigrala su nezaboravnu predstavu za svoje vršnjake iz Blaca ovog petka, 22. septembra, u prepunoj sali Kulturnog centra ,,Drainac“. Evidentno je bilo uživanje na obe strane, i onih koji kreiraju događaj i onih malih okica koje budno prate svaki pokret i svaki gest na sceni.

A imalo se šta videti, klinci i klinceze iz grada na Dunavu, doneli su jedan poletan, razigran i uigran nastup koji je ne samo zanimljiv već i poučan. Posebnost ove predstave je originalan tekst Ivana Bajčića ali i posvećenost ulozi i radnji komada, koje je iznedrio malecni Jovan Dimić u ulozi Gospodina Đubreta i time zaradio nagradu za glumačku minijaturu. ,,Lektirići Eks Ju fest“ opravdao je i ove godine svoj naziv jer nam je iz daleke Tuzle doveo i divne klince i klinceze koji su, za male prvake, odigrali bajkovitu i raskošnu predstavu ,,Ako je verovati mojoj baki“ po tekstu Desanke Maksimović. Oni su, inače, učenici Osnovne škole ,,Sveti Franjo“, i već tradicionalno, skoro svake godine, prelaze bezmalo hilјadu kilometara, da bi prikazali svoju umetnost mališanima iz Prokuplјa. Prava je svečanost videti punu salu razdragane i punu binu talentovane dece, koja se trude da ih razvesele i ulepšaju im dan a možda i detinjstvo. Zli vilenjak, Adrijan Žunić, nagrađen Nagradom za najbolјu mušku ulogu Festivala, je toliko ubedlјivo i revnosno tumačio svoj lik da su deca iz prvih redova bukvalno zaklanjala oči da ga ne gledaju uz obavezno virenje kroz prstiće, razume se. Uopšte, fascinira želјa i potreba male dece da uzmu učešća u predstavi, da budu deo nje i osete je svojom. Klinci bukvalno komuniciraju sa glumcima, nekad gestikulacijama tela ili ruku a nekad i glasom pomažući stranu dobra ili odmažući zlo. Lektirići su dali svoj mali doprinos u njihovoj spoznaji da prepoznaju i razlikuju dobro od zla, na vreme se svrstavajući na pravu stranu. Pozorište nije samo mesto zabave, mada ga mnogi na to svode, već ima značajnu ulogu u edukaciji i razvoju empatije i aktivizma. Da ne zaboravimo i malu glumicu koja nas je najviše pridobila svojim osmehom i vispretnim pokretima, u ulozi Mrvice začarala je celokupni prostor scene malecka Mirna Nakić.

Još jedna zanimlјiva adaptacija književnog dela iz pera Peđe Trajkovića, došla nam je iz Jagodine a u pitanju je čuveni ,,Pinokio“, Karla Kolodija. Odrasli su se dobrano potrudili oko kostima, originalnih songova, scenografije i sjajnih rešenja za likove a malecni su spretno izveli jednu duhovitu i inteligentnu predstavu. Uvek prisutne dileme svakog deteta, unutrašnji sukob dobra i zla, istina i laži veoma je aktuelan u današnjim vremenima i klinci su se hrabro porvali sa ovim zahtevnim tekstom.Mačak u tumačenju Teodora Đorđevića se za nijansu izdvojio od ostalih aktera, pohvale, naravno i za ostale aktere i kreatore.

Utisak je da su se u prepunoj sali Doma kulture sjajno zabavlјala i publika i glumci na sceni što je negde i glavni cilј ovakvog druženja. Ako se pritom i neka lepa uspomena zadrži i neka poruka usvoji onda je uspeh još veći.

Možda je najprijatniji doživlјaj priredila dramska grupa Teatra „ Resava“ iz Despotovca, sa svojom verzijom „ Alise u zemlјi čuda“. Ispostavilo se da će oni okuiti najviše odlika: za drugo mesto, najbolјu žensku ulogu ( Natalija Petković- Mačak), kostimografiju ( Jelena Mitić Zlatković) i scenografiju), (Vlatka Milenković, Mirolјub Ivanović).

Najbolјi u ovoj kategoriji su naši dragi gosti iz Petrovca na Mlavi. Nјihova „Pepelјuga“ bila je školski primer kompletne i zaokružene predstave u svim segmentima teatarskog stvaranja za decu ( od glume, individualne i kolektivne, preko kostima i scenografije, do songova, koreografije i scenskog pokreta). Nikola Ugrinović je odlikovan za režiju, a za originalnu muziku Grupa „ Zana“.

Tako nam je nekako iscureo i ovaj 11. Festival, smeha i aplauza, druženja i uživanja, još jedan dragoceni i za mnogo dece jedini kontakt sa pozorišnom umetnošću jer se njihovim uzrastom niko ne bavi, ono malo predstava koje gostuju u Toplici posvećeni su starijima a često i nisu za svačiji džep. Ne računajući školske priredbe, Lektirići su jedina oaza u toj pustinji ponude kulturnih dešavanja, i nadamo se da će tako ostati.

Daniel Jovanović