Korpa puna priznanja, a Grad ćuti

Jesen je našem pesniku Slavku Malom iz Prokuplja donele punu korpu plodova njegovog spisateljskog rada.

Već samim početkom oktobra pozvan je u Niš, na promociju zbornika “Između dva sveta”, posvećenom vekikom pesniku Branku Miljkoviću, u kojem se našla i njegova pesma: “Jutro zvoni”.

Odmah potom do njega je “došetao” i časopis za decu “Ježurko”, čija je urednica bila oduševljena njegovom, već više puta objavljivanom pesmom “Selica”, što miriše na dobar početak njihove buduće saradnje..

Ubrzo stiže vest iz Zagreba sa konkursa “Riječ”, veoma neobične i originalne multimedijalne umetnice Margarete Peršić, koja je kritikovana od strane članova žirija rečima: "Ti pretera sa tim tvojim Slavkom, svakom učesniku si na svojoj stranici objavila po jednu pesmu, a njemu šest!"

Ovaj konkurs je, inače,po svemu neobičan, jer pesnici pišu inspirisani zadatim muzičkim komadom,a Margareta slika po njihovim pesmama i pravi slikovnicu bez reči, koju i Slavko očekuje iz Zagreba.

Nekim čudnovatim putevima umetničke i duhovne srodnosti i razumevanja, Slavko je od Margite dobio veoma neobičan i vredan poklon, koji je iz Zagreba do Niša autobusom donela potpuno nepoznata devojka, koja se sama ponudila, videvši  neprijatan odnos vozača prema Margareti.

Kad je razvezao paket uvijen u šarenu maramu natopljenu mirisom sa Balija, bio je zaista više nego oduševljen.

U kutiji su bile dve male lutke, rad lutkarke Margarete. Slavko mađioničar-iluzionista kraj devojke u otvorenoj kutiji, kojoj kad se navije mehanizam, proizvodi čarobnu  muziku i okreće se. Ta mala “bina” se mogla obasjati mnoštvom  malenih sijalica, a na podu kraj mađioničara se nalazila sasvim mala usna harmonika, a sa strane kutije, ista takva, velika, za Slavka, bivšeg svirača.

Odmah potom stiže mu i poziv na promociju predivne konkursne knjige “Portalibrisa” (NE)STVARNO I (NE)ZABORAVLJENO: priče iz srpske prošlosti, u kojoj se našla i priča našeg pisca “Zmajev Sin”, a koja je promovisana na Beogradskom sajmu knjiga 2024.

Istog dana stiže mu i imejl od strane časopisa splitskog filozofskog fakulteta, u kojem mu urednica oduševljeno saopštava da je on najzastupljeniji autor u ovom broju sa pesmom i pričom na engleskom, i čak tri umetnička dela, što je maksimalan broj likovnih radova za učešće u ovom izuzetno kvalitetnom, za autore besplatnom, časopisu- knjizi.

U ovoj bogatoj  jesenjoj korpi iznjenađenja, našla se i poruka jednog od najpoznatijih srpskih multimedijalnih umetnika i izdavača Dejana Bogojevića, koja glasi: “Pošalji mi tvoju adresu imam za tebe jedno iznenađenje”. Na moje pitanje čime sam to zaslužio, njegov odgovor je bio:” Dobrom poezijom!”

Iznenađenje od gospodina Bogojevića, stiglo je za vreme Slavkovog dužeg otsustvovanja  iz Prokuplja.

Bio je to njegov časopis za “poeziju i poetsko” – TENSO, u kojem je naš pesnik prezentovan sa tri pesme.

I dok tamo negde u osami, razmišlja o rečima našeg velikog savremnog pesnika Slobodana Đurovića, da je njegova pesma dostojna jednog Rablea, i da je sramota što toliko malo ljudi obraća pažnju na nju, Slavka uvek s gorčinom uznemiri pomisao na to, da se jedino u njegovom gradu niko ne obazire na njegov rad, i da će odavno mu obećana knjiga poezije stići kao u pesmi “Balada” grupe Indexi (“Kad ne bude mene, kad me skriju paprati, klasje i šaš”).