Kad neko hoće da sazna šta je ili ko je pozorište, gleda BIS

Postoje pravi prijatelјi koji su uvek pored nas  kada nam je ili baš dobro ili baš loše. Našem festivalu Lektirići Eks Ju Fest takav prijatelј je beogradski Studio BIS, koji je došao da nam uveliča ne samo zatvaranje festivala već i celo ovogodišnje druženje, dvanaesto po redu. Značaj koji imaju i energija koju prenose uvek čini njihov nastup jedinstvenim i neponovlјivim, čak, spektakularnim.

 Priznajem da sam bio skeptičan da li će posle dve godine i ko-zna-koliko izvedbi predstave ,,San letnje noći“ sačuvati još malo strasti i žara za ovu novembarsku posetu Prokuplјu ali su ovi divni dečaci i devojčice razvejali sve moje sumnje od prvog osmeha na sceni do zadnje sekunde predstave. Prava posvećenost i ozbilјnost odnosi se, pre svega na neprekidnu prisutnost i pažnju koji se pridaje nastupu, a oni su svoj doveli do savršenstva. Obzirom da nije imao takmičarski karakter, njihov performans je bio prava parada umetnosti radi umetnosti i uživanje u svakom trenutku igre. Nisam bio na Brodveju, sva je prilika da neću ni biti, kažu da je Hamburg prestonica Evropskog mjuzikla, ali sam siguran da se ne bi stideli demonstracije mladosti i lepote koji dolaze iz Studija BIS. Posebno je u ovoj predstavi važan spoj naivnog i nevinog sa iskusnim i precizno uvežbanim. Najposle, to su tri predstave u jednoj koje se međusobno prožimaju, dopunjuju i ubrzano smenjuju na sceni. Taj tempo  i ritam, bez padova i zastajkivanja, mogu da izvedu samo vrhunski ansambli. I ništa ne nedostaje od onog predstavlјanja pre dve godine kada su isto tako furiozno protutnjali scenom i odneli Prvu nagradu, šta više. Gore njihova lepa lice pod svetlima reflektora, sijaju okice, istežu se ruke i noge, tela lete s jednog na drugi kraj scene, predana ulozi koju će  verno svedočiti, ne izlazeći iz te kože koja im se pala ni za časak. Opet one dve neodolјive vile Ma (Maša Milenović) i Mi (Mila Radojević) koje su spiritus movens fabule, uloge koju je maštoviti scenarista u adaptaciji, od jednog đavolsko lucidnog trola Puka, podelio na dva dela. One u ovoj savremenoj obradi više liče na prateće plesačice neke poprokenrol ikone, koju ovde u potpunosti oličava vispreni Oberon, kralј šume (Pavle Korać). Time je varijanta svedena na drugačiju perspektivu i prilagođena dečjem uzrastu. Maestralan nastup  zrelog i ubedlјivog izraza iznela je i Maše Marković koja tumači začaranu kralјicu vila, Titaniju koja se zalјublјuje u magarca, s čime bi se zalјublјivanje najbolјe moglo i uporediti. Braća Rusi bi rekli ,,lјubov zla polјubiš i kozla“. Glavne protagoniste oko kojih se vrti komad, zalјublјeni par u emotivnom rolerkosteru, krajnje lјupko su odglumili Lana Radojević, Vuk Radivojević, odnosno Petra Lazović i Todor Tadić, a važnu podršku su im pružile kralјica, Čarna Zečević i Dvorska dama, Maša Mirović. Treći i najzanimlјiviji deo Šekspirovog komada, čini pozorišna grupa kralјice Elizabete: ,,Zanatlije“, koja pokušava da upriliči Ovidijevu  dosadnokratku, žalosnosmešnu predstavu o Piramu i Tizbi, u istoj šumi u kojoj će , magijom i čarolijom, doći do neočekivanih preokreta i komičnih nesporazuma, mešanja lјubavnih parova ali i sna i jave. Petra Dunju, Šekspirov alter ego, organizatora, režisera i glumca koji se trudi da održi ovaj amaterski bend, glumi Mihailo Ješić. Zigi berberin, čas Piram, čas magarac, čas opet Zigi sa svojim, navodno, lјubavnim parom, Tizbom, čini najsmešniji fragment  predstave, i u tim ulogama blistaju Dušan Sofrenić i Vuk Mateja Velјković. Janko Vuletović, Ksenija Veselinović i Nera Berec dodatno doprinose sveukupnoj tarapani sa svojim pantomimičnim ulogama zida odnosno lava i mesečine.

 Pored kostima i originalne muzike koji su dovedeni do perfekcije, možemo pohvaliti i režiju Nikole Ugrenovića koji se već nekoliko godina angažuje sa ovim i drugim dečjim pozorištima pružajući lep primer umetničkog angažmana i rada sa malim naslednicima. Naravno njegova je i zasluga za ovaj karnevalsko-parodični izraz ovog gotovo pa mjuzikla. Podrazumev se da svega toga ne bi bilo da nije bilo lјubavi o kojoj predstava govori, da nije rađena i izvedena u atmosferi lјubavi koja obeležava svaki nastup Studija Bis.

Iza nas je još jedan uspešno izveden festival Lektirića, u vremenima moderne tehnologije krajnje opravdanim i nužnim, da izvedemo decu iz kuća, odvojimo od telefona bar malo, pružajući im nekakav drugačiji sadržaj koji oplemenjuje i širi vidike a istovremeno pruža i zabavu. To je jedino što im može pomoći da se ne izgube u začaranom krugu školskih obaveza i zvrndanja ispred kristalnih ekrana. Beskrajno hvala našim gostima na pomoći i fantastičnim predstavama, hvala Gradu Prokuplјe i Narodnoj biblioteci ,,Rade Drainac“ i svima koji su dali podršku i omogućili da se prokupački klinci i klinceze nečim lepim i zanimlјivim zabave.

                                                                                    Daniel Jovanović