„KAD ČOVEK UME SA LJUDIMA TO JE VELIKA STVAR“

Od kada smo najavili da ćemo je posetiti nestrpljivo nas čeka. Oduševljenje što će joj neko doći u posetu ne može da sakrije, ne zato što je niko ne posećuje već zato što Slavica Dinić zvana Slavka obožava da se druži.

Prijatelj koji želi da istane anoniman, sprijateljio se sa Slavkom na fejsbuku i zamolio nas je da je obiđemo i odnesemo mali znak pažnje u njegovo ime i na taj način je obradujemo za predstojeće praznike. Najavili smo joj svoju posetu i obišli je u prokupačkom domu starih.

Zašto je baš Slavka izabrana da nas naš prijatelj zamoli da je posetimo i odnesemo joj skroman poklon?

„Ova žena me oduševila, u staračkom je domu, nepokretna je a ima izuzetan smisao za humor i njen vedar duh mi je nahranio dušu u vreme kada je oko nas sve više negativnih ljudi“- kaže naš prijatelj koji je glavni „krivac“ što smo danas Slavki ulepšali dan.

Sišla je sa trećeg sprata, gde joj je kako kaže, jako lepo i udobno, i sa najširim osmehom poželela dobrodošlicu. Od prvog trenutka priča, mudro i razborito, izražavajući se besprekorno kao i svi načitani ljudi. Slavka ima 74 godine i iz Žitnog Potoka je. Sa sedam godina preležala je dečiju paralizu ali je to nije sprečilo da završi osnovnu školu. Dalje školovanje nije mogla da nastavi ali je, tako otvorenog duha i širokih vidika, čitala mnogo i čitavog života. To joj je dalo toliko znanja i mudrosti da je sada neko sa kim možete pričati o svemu od istorije, preko umetnosti do politike. Odaje utisak jako obrazovane osobe.

Već nekoliko godina je u staračkom domu i jako je zadovoljna smeštajem, negom i osobljem. Pohvaljuje naročito negovatelje i želi da oni imaju veće plate, svesna je kaže koliko ima posla oko njih na trećem spratu, jer su tu smešteni nepokretni štićenici doma.

Priča nam da joj nedostaje njen Žitni Potok i nabraja zajedničke poznanike iz ovog sela. Ipak u staračkom domu ih je puno pa ima sa kim i da prozbori koju o zavičaju.

Na fejsbuku je izuzetno aktivna, član je svih yanimljivih grupa i parati sve što je aktuelno. Kaže ne voli da sluša isprazne priče, ogovaranja, valisanja, radije svoje vreme, ako nema šta pametno da popriča, iskoristi na čitanje.

Iako je harizma kojom zrači evidentna, pitamo je šta je tajna što je tako omiljena i što je toliko ljudi vole.

„ Kad čovek ume sa ljudima onda je to velika stvar. Moraš uvek da biraš da budeš ljubazan, po svaku cenu“.

Slavka je, iako je celog života lice sa smetnjama u razvoju, potpuno ptihvaćena, dobro socijalizovana i u odličnom je mentalnom stanju. Na njenom pamćenju i rečitosti bi joj mnogi mogli da pozavide.  Pitali smo je kako je bilo odrastati u malom selu sa takvim fizičkim poteškoćama.

„ Moja porodica je bila potpuno svesna mog stanja i bila mi je neverovatna podrška. Moja majka nosila je najveći teret svega toga a onda moje sestre ali smo uspeli da postignemo da ja koliko toliko samostalno živim. Zahvana sam svojoj porodici što su se toliko trudili. Onda kada sam postala preveliki teret za svoje najbliže, odlučila sam da je dom moje najbolje rešenje. Nisam se pokajala, dom je zaista jako dobar. Jedino mi nedostaje Žitni Potok“.

Upitana da li joj išta treba, rekla je da ima sve ali da po neka knjiga ne bi bila loš poklon. Smatra i da bi joj jedan laptop možda doprineo da joj život bude ispunjeniji jer bi u tom slučaju mogla i po nešto da piše. Obećala nam je da će i za naš portal napisati tekst, a mi smo njoj obećali da ćemo objaviti apel da joj neko pokloni lap top.

Slavka nas je ispratila i izrazila želju da je što pre ponovo posetimo, prijao joj je naš razgovor.