Jedna strana lica

Sve što postoji ima dva lica. Jedno za sebe, a drugo za druge. Svaki list, kad okreneš, nosi nešto nesvakidašnje, novo. Koliko često pokazujemo oba lica ?

Nikako nije lako otkriti sve što ono nosi. Lice služi da ti bude čist obraz, a naša je sredina rukovodeći kadar kada su “obrazi” u pitanju. Puniji obrazi ne osećaju šamar, ovi malo slabiji, osete i najmanji.

Jedno lice ljudi imaju kad ne plate račun za struju. Druga strana lica se smeši svemu što dolazi sutra. Kako li spavaju bezlični, kojima obrazi nisu sačuvali miran zimski san ?

Broje zalogaje, gurnute u obraze, dok se plaše što i sami imaju bar dva lica, bezlična.

Ovi ostali broje račune, dok brojilo pamti – mnogi su ušli u crveno.

Ivana Đurković