Jedina sredina u Srbiji u kojoj direktori ne smeju da dozvole štrajk

Mi smo po mnogo čemu poznati, ali da trpimo više od ostalih, nismo do sada znali. Jer, jedino se u Prokuplju vrši pritisak na direktore koji vode škole u kojima je bila potpuna obustava nastave da podnesu ostavke.

Zakonski, oni su pokriveni, dakle nisu prekršili zakon, te ne mogu da ih smene, ali se zato našla osoba koja će da ih pritiska, guši, proziva i tera da podnesu ostavke iz ličnih razloga!

-Ministar je taj koji postavlja i smenjuje, šta je briga sindikat za direktore, oni nisu članovi- kazao nam je predsednik jedne sindikalne organizacije u jednoj prokupačkoj školi koja je malo štrajkovala, malo nije.

I tako reče sindikalista upitan da evo prokomentariše ostavke. Reče i ostade živ, jer ne razmišlja on o zakonu, već o svom položaju. I o tome kako ga „država plaća da bude sindikalista!“ kako nam reče.

Ipak, na stranu to što je broj sindikalista u Prokuplju koji su stvarno to što treba da budu, sve manji, na žalost sve je manje i otpora u građanstvu, pa eto neko može da vrši pritisak i na direktore da smire zaposlene.

Ne može tamo u Beogradu gde živi da se čuje da su u prokupačke škole u štrajku! Prokuplje mora da se ne čuje i tačka!

Ali zato može da se u jednom selu već dva dana ne drži nastava, jer su učitelji na bolovanju, pa nema ko da radi, a jedna važna osoba iz Gradske kuće je odlučila da škola i ne mora da radi. I onda to direktor mora da aminuje, jer kada Gradska kuća kaže da ne mora da se radi, onda ne mora, a kad se štrajkuje onda mora da se radi i da se kazne neradnici!

I sve dok su aršini dvostruki, zakoni se primenjuju selektivno, direktori ucenjuju, a sindikalisti potkupljivi sitnicama, prosvetari neće da mrdnu i ostaće poslednja rupa na svirali!

Biljana Roganović