Poslednje

"Gvozdeni" krenuli u rat

„Tek u Srbiji 1914. godine shvatio sam da je ljubav prema slobodi malih naroda, jača sila od nasilja velikih i moćnih. Tek ovde sam shvatio Šatobrijana da neumitna sila-volje savlađuje sve, a da je slabost sile u tome što veruje samo u silu“, naveo je opčinjen veličinom i hrabrošću Drugog pešadijskog puka „Knjaz Mihailo“ od vojnika nazvanog „Gvozdeni puk“ , Ergon Ervin Kiš, vojnik austorugarske koji je i pisac i svedok tog vremena.

A slava „Gvozdenog puka“ koji su 60 odsto činili Topličani obeležila je sve ratove od 1912. do 1918. Pored Topličana, puk su činili Jablaničani, Pustorečani i Zaplanjci.  Nakon svih ratova postao je najodlikovaniji puk Vojske Kraljevine Srbije sa 229 nosioca ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima od toga 41 su bili dvostruki nosioci , a ratna zastava Drugog pešadijskog puka ,,Knjaz Mihailo"  Moravske divizije"  bila je najodlikovanija zastava u srpskoj vojsci. Pukovskoj zastavi pripala su odlikovanja:  Karađorđeva zvezda sa mačevima III reda, Karađorđeva zvezda sa mačevima IV reda, Orden Belog orla IV reda, Zlatna medalja za hrabrost i Francuski Ratni krst sa palmom .

Uvek prvi u borbi, poslednji u odstupanju, kroz protivničku vojsku se ubrzo proneo glas o „Gvozdenom puku“. Od njega su se najviše plašili bugarski vojnici. Proslavio se u Bregalničkoj bici 1913.godine, kad je u najkritičnijem trenutku, 1. jula 1913. godine, puk zadobio besmrtnu slavu čuvenim jurišom na kotu 650.

U rat, puk je krenuo 7. oktobra 1912. Mobilizacija je izvršena na mestu gde se danas nalazi   železnička stanica u Prokuplju (sagradena 1925.godine) , a mobilizaciji se odazvalo 94 odsto muškaraca. U tom trenutku u puku je bilo 60 oficira, 445 podoficira i kaplara, 4. 210 redova i 29 muzičara. Ovaj puk prvog poziva popunjavali su srpski vojnici u najboljoj životnoj snazi, od 21 do 31 godine starosti a kasnije ulazili si i vojnici iz drugih poziva. Na krvavom ali pobedonosnom putu, puk je imao i velike gubitke ali je stekao i besmrtnu slavu. U borbama s Turcima kod Kumanova, Prilepa i Bitolja iz stroja ovog puka izbačena je 1/5 vojnika. U borbama s Bugarima, samo na Grlenskim visovima na Osogovskim planinama  u jednom bataljonu puka od 15 oficira, koliko je krenulo u rat, preživelo je 3, a od 1500 vojnika primirje je dočekalo samo 200 hrabrih boraca. Slavni puk je samo za mesec dana neprekidnih borbi s Bugarima, izgubio 33 oficira i 2120 vojnika i podoficira. Puk je u Drugom balkanskom ratu izgubio i svog prvog komandanta potpukovnika Vladimira Ristića koji je 25.7.1913. godine umro od kolere. U  ratu sa Turcima i Bugarima, od 1912. do 1913. godine, poginulo je 493 a oz stroja Drugog puka izbačeno je ili poginulo 3.000 vojnika, a od 60 oficira 48 je poginulo ili ranjeno.

U Prvom svetskom ratu puk se istakao 1914. godine u Cerskoj i Kolubarskoj bici kada je poginuo legendarni komandant puka pukovnik  Milivoje Stojanović Brka u jurišu iako je pre toga bio ranjen. U njegovu čast kompozitor Stanislav Binički komponovao je koračnicu Marš na Drinu.

Uvek prvi u borbi, oni su bili poslednji koji su napustili srpsku teritoriju tj Makedoniju i ušli u Albaniju kod Ohrida.

Puk se na Solunskom frontu 1916. godine posebno istakao u borbama na koti 1212 kod Kajmakčalana ćije je zauzeće omogućilo zauzimanje Bitolja.

Posle proboja Solunskog fronta 1918. godine, puk je učestvovao u  oslobađanje Niša, Aleksinca, Ražnja, Paraćina,Svilajnca, Zrenjanina i Kikinde.

Ukupno je u ratovima poginulo po poznatim podacima od 1912. do 1918.godine 2974 redova i podoficira i 84 oficira. Kroz puk je prošlo oko 5.600 ratnika.

Puk je postojao sve do maja 1920. godine, do kada je  obezbeđivao  dvor u Beogradu, Narodnu skupštinu i ministarstva.

 Konačno je 2018. godine povodom 100 godina od završetka Prvog svetskog rata  dobio spomen obeležje  a 2021. godine i spomen sobu koje su dostojni veličine heroja i herojstva srpskog naroda sa jugoistoka Srbije.

Najhrabriji ratnici 20. veka!

U Topličkom kraju, u Prokuplju, za samo jedan dan javilo se 97 odsto popisanih regruta, što nije zabeleženo u istoriji ratovanja.

Istovremeno u oslobodilačkim borbama je regrutovano čak 20.000 vojnika više od planiranog broja. Svi u Srbiji želeli su da se bore za svoju decu i budućnost!

 

Tekst urađen u saradnji sa muzejskim savetnikom Darkom Žarićem

Prijavite se ili se registrujte kako bi bili i vi deo prokupljepress.com kulture.

Pretplatite se
You've successfully subscribed to Prokupljepress.com
Great! Next, complete checkout for full access to Prokupljepress.com
Welcome back! You've successfully signed in.
Nemoguće je da se prijavite! Molimo vas Pokušajte ponovo.
Success! Your account is fully activated, you now have access to all content.
Greška!!! Niste ispešno platili.
Uspešno! Uspešno ste izmenili podatke za plaćaje.
Greška! Dogodila se greška prilikom unešenja podataka. Pokušajte ponovo.