"Gvozdeni" krenuli u rat

„Tek u Srbiji 1914. godine shvatio sam da je ljubav prema slobodi malih naroda, jača sila od nasilja velikih i moćnih. Tek ovde sam shvatio Šatobrijana da neumitna sila-volje savlađuje sve, a da je slabost sile u tome što veruje samo u silu“, naveo je opčinjen veličinom i hrabrošću Drugog pešadijskog puka „Knjaz Mihailo“ od vojnika nazvanog „Gvozdeni puk“ , Ergon Ervin Kiš, vojnik austorugarske koji je i pisac i svedok tog vremena.

A slava „Gvozdenog puka“ koji su 60 odsto činili Topličani obeležila je sve ratove od 1912. do 1918. Pored Topličana, puk su činili Jablaničani, Pustorečani i Zaplanjci.  Nakon svih ratova postao je najodlikovaniji puk Vojske Kraljevine Srbije sa 229 nosioca ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima od toga 41 su bili dvostruki nosioci , a ratna zastava Drugog pešadijskog puka ,,Knjaz Mihailo"  Moravske divizije"  bila je najodlikovanija zastava u srpskoj vojsci. Pukovskoj zastavi pripala su odlikovanja:  Karađorđeva zvezda sa mačevima III reda, Karađorđeva zvezda sa mačevima IV reda, Orden Belog orla IV reda, Zlatna medalja za hrabrost i Francuski Ratni krst sa palmom .

Uvek prvi u borbi, poslednji u odstupanju, kroz protivničku vojsku se ubrzo proneo glas o „Gvozdenom puku“. Od njega su se najviše plašili bugarski vojnici. Proslavio se u Bregalničkoj bici 1913.godine, kad je u najkritičnijem trenutku, 1. jula 1913. godine, puk zadobio besmrtnu slavu čuvenim jurišom na kotu 650.

U rat, puk je krenuo 7. oktobra 1912. Mobilizacija je izvršena na mestu gde se danas nalazi   železnička stanica u Prokuplju (sagradena 1925.godine) , a mobilizaciji se odazvalo 94 odsto muškaraca. U tom trenutku u puku je bilo 60 oficira, 445 podoficira i kaplara, 4. 210 redova i 29 muzičara. Ovaj puk prvog poziva popunjavali su srpski vojnici u najboljoj životnoj snazi, od 21 do 31 godine starosti a kasnije ulazili si i vojnici iz drugih poziva. Na krvavom ali pobedonosnom putu, puk je imao i velike gubitke ali je stekao i besmrtnu slavu. U borbama s Turcima kod Kumanova, Prilepa i Bitolja iz stroja ovog puka izbačena je 1/5 vojnika. U borbama s Bugarima, samo na Grlenskim visovima na Osogovskim planinama  u jednom bataljonu puka od 15 oficira, koliko je krenulo u rat, preživelo je 3, a od 1500 vojnika primirje je dočekalo samo 200 hrabrih boraca. Slavni puk je samo za mesec dana neprekidnih borbi s Bugarima, izgubio 33 oficira i 2120 vojnika i podoficira. Puk je u Drugom balkanskom ratu izgubio i svog prvog komandanta potpukovnika Vladimira Ristića koji je 25.7.1913. godine umro od kolere. U  ratu sa Turcima i Bugarima, od 1912. do 1913. godine, poginulo je 493 a oz stroja Drugog puka izbačeno je ili poginulo 3.000 vojnika, a od 60 oficira 48 je poginulo ili ranjeno.

U Prvom svetskom ratu puk se istakao 1914. godine u Cerskoj i Kolubarskoj bici kada je poginuo legendarni komandant puka pukovnik  Milivoje Stojanović Brka u jurišu iako je pre toga bio ranjen. U njegovu čast kompozitor Stanislav Binički komponovao je koračnicu Marš na Drinu.

Uvek prvi u borbi, oni su bili poslednji koji su napustili srpsku teritoriju tj Makedoniju i ušli u Albaniju kod Ohrida.

Puk se na Solunskom frontu 1916. godine posebno istakao u borbama na koti 1212 kod Kajmakčalana ćije je zauzeće omogućilo zauzimanje Bitolja.

Posle proboja Solunskog fronta 1918. godine, puk je učestvovao u  oslobađanje Niša, Aleksinca, Ražnja, Paraćina,Svilajnca, Zrenjanina i Kikinde.

Ukupno je u ratovima poginulo po poznatim podacima od 1912. do 1918.godine 2974 redova i podoficira i 84 oficira. Kroz puk je prošlo oko 5.600 ratnika.

Puk je postojao sve do maja 1920. godine, do kada je  obezbeđivao  dvor u Beogradu, Narodnu skupštinu i ministarstva.

 Konačno je 2018. godine povodom 100 godina od završetka Prvog svetskog rata  dobio spomen obeležje  a 2021. godine i spomen sobu koje su dostojni veličine heroja i herojstva srpskog naroda sa jugoistoka Srbije.

Najhrabriji ratnici 20. veka!

U Topličkom kraju, u Prokuplju, za samo jedan dan javilo se 97 odsto popisanih regruta, što nije zabeleženo u istoriji ratovanja.

Istovremeno u oslobodilačkim borbama je regrutovano čak 20.000 vojnika više od planiranog broja. Svi u Srbiji želeli su da se bore za svoju decu i budućnost!

Tekst urađen u saradnji sa muzejskim savetnikom Darkom Žarićem