Fukara i vuk

Napad je najbolja odbrana. Vazda bilo. I terminima se ljudi tako gađaju, bacaju ih po vazduhu, ali neke sintagme jednostavno nemaju smisla. Eto tako čuh pesmu, iskoči mi slučajno, u kojoj ide stih :“Čuvaj mi se sine, svaka bi fukara da ubije vuka!“

I nekako se bre to ne slaže, jer ako je vuk (životinja) silna, snažna, borbena životinja, šta ga briga za fukaru (termin za čoveka) , u najprostijem značenju „ološ“? Što bi se neko okretao za onim što može da pojede u sekundi? Ja bih ovaj stih promenila u :“Čuvaj mi se sine, svaka bi sila da ubije vuka!“, ako već mora da se slažu stihovi. To već ima više smisla, barem semantički i u duhu je motivacionih stihova ove pesme, ali oni koji prave stihove folk izvođačima, ne razmišljaju o semantici i simbolici, već ređaju reči po tome šta im prvo padne na pamet.

A ako bismo govorili o simbolici ove životinje...e tu ima mnogo. Počevši od onih priča o tome da su stvaraoci sveta (vučica, ali vučica, ne vuk, koja je očuvala Romula i Rema), preko priča o vukodlacima, najvećim ubicama ljudi, do stare crnogorske izreke: „Stidi se kao vuk u jamu!“ . Ovo jeste zaista mistična životinja, puna mračnog tumačenja, više nego pozitivnog, o čemu na primer svedoče bajke: Crvenkapa, Tri praseta.

Ja je vidim kao deo čopora. Tada je snažna, kaže i naučno proučavanje ove životinje. Sama je retko jaka, tada je ona crnogorska „vuk u jamu“. Izreka je inače došla od priče da je vuk jurio ovcu, pa su zajedno upali u jamu i kada je shvatio da ne može da izađe, izgubio je želju za lovom, pognuo glavu i ćutao.

U svakom slučaju, strah od nje je prisutan kod ljudi i tako je oduvek u kontinetalnim posebno evropskim zemljama, jer kada krene čopor....jedu sve pred sobom. Predatori. Zimi su posebno gladni, tada su najsuroviji.

Ali, pripitomio je čovek/fukara tog vuka. Uvek ga pripitomi, kada je vuk sam, a te situacije se nameste.

Biljana Roganović