,,DOSTOJANSTVENE SENKE“ SADA I NA BIOSKOPSKOM PLATNU
Da film ne može zameniti knjigu, izuzetak je samo ,,Let iznad kukavičjeg gnezda“, da film može dopuniti i ekranizovati knjigu, primer je dokumentarni film o istoriji prokupačkog pozorišta ,,Dostojanstvene senke“ koji smo imali prilike da pogledamo krajem prošle godine a sada i preko jutjub kanala na adresi: https://www.youtube.com/watch?v=61y5jZJOF1I .
Film je, jasno, živlјi i dinamičniji medij, slika i ton su bliži i draži današnjem čoveku ali samo da napomenemo da je film ipak samo mala ilustracija i može da posluži kao dobar uvod ali ne i da zameni čitanje knjige koja je mnogo suptilnija, slojevitija i sadržajno bogatija. Do realizacije ovog projekta došlo je najviše zahvalјujući, naravno, autoru knjige a samim tim scenaristi i reditelјu filma, Zoranu Cvetkoviću, ali i producentu i snimatelјu filma, Sonji Ristić. Ovaj dvojac bez kormilara uspeo je da dočara jedno zanimlјivo, živopisno i sentimentalno svedočanstvo – hronološku istoriju prokupačkog pozorišta od nastanka do savremenih dana i sve to kroz sliku, muziku, glumu i učešće poznatih nam i dragih lica sugrađana. Istorija pozorišta, slično kao i istorija biblioteke, na neki način predstavlјaju istoriju duše ovog grada, njegovih najvećih kulturnih dometa ali i zabluda.
Film otvara maestralno podsećanje na prve dane i začetke pozorišnog života koji su vezani za Joakima Vujića i Knjaževsko-srpski teatar u Kragujevcu. Nekoliko godina kasnije i Prokuplјe je dobilo priliku da ugosti putujuća pozorišta i to u čuvenoj kafani ,,Raponja“, poznatoj i po tome što se tu odigrala prva domaća, prokupačka predstava ,,Đido“ u izvođenju omladinskog pozorišta iz Prokuplјa. Duh vremena, mentalitet palanke i atmosferu u kojoj se rađa teatar umetnički su nam oživeli: Mirolјub Mirović, Nebojša Milenković, Marija Okičić, Sofija Đorđević, Zoran Grujović, Siniša Ivić a kao naratori pojavlјuju se Hadži Ružica Čapkunović i Dejan Jovičić. Bila su to vremena druženja, čiste lјubavi i nadahnuća koje je najbolјe oslikao prilog o pokretanju Okružnog omladinskog pozorišta i njegovoj delatnosti. Iz takvog milјea i te atmosfere izrasli su najlepši umetnički izdanci iz Prokuplјa: Dušan Janićijević, Uroš Glovacki, Dragutin Dobričanin, Mihajlo Kostić Plјaka, koji su se proslavili na scenama i platnima širom naše zemlјe.
Posebno su dirlјiva i inspirativna sećanja naših savremenika koji su svoje prve korake na daskama koje život znače načinili baš u prokupačkom pozorištu.Nјihovi spontani, neizrežirani iskazi dolaze pravo iz duše i srca koje je jednim delom ostalo zaroblјeno u našem gradu. Iz filma saznajemo da je i prvi posao pa i prvo angažovanje u glumačkom svetu u Prokuplјu ostvario i Miodrag Petrović Čkalјa. Ljilјana Jakšić ispričala nam je svoje svedočanstvo o tome koliku je želјu imala da sa svojim matičnim KPGT pozorištem odigra predstavu u svom gradu i o emocijama koje su je savladale kada se to konačno dogodilo. Autentični doživlјaj prokupačke scene dočarao nam je i bard Niškog pozorišta, Miroslav Jović, kroz podsećanje na specifični miris koji nije osetio ni u jednom drugom pozorištu. Napokon, i neki novi klinci koji su porasli pored nas a sada blistaju po belom svetu, Dejan Dedić, Dača Petrović i Predrag Kotur, podelili su svoje uspomene na okuplјanja i druženja u pozorištu i kako su u njemu pronašli sklonište od svih mladalačkih zabluda i trauma. Još jednom smo se podsetili, kadrom iz filma, i na čuveno gostovanje, verovatno najpoznatijeg glumačkog imena iz Prokuplјa – Ljilјane Dragutinović. Srđan Živković nam je ukazao na najvažnije lјude u istoriji prokupačke scene a Julka Kuzmanović Cvetković opisala draž i lepotu varoškog života u godinama kada je pozorište bilo centar kulturnih zbivanja. Film završava savremenim aktivnostima amaterske sekcije ,,Hranislav Dragutinović“ i jednom nadrealnom scenom na groblјu u kojoj glumci odaju počast čuvenom epizodisti i dobrom duhu prokupačkog glumišta, Dušanu Duci Hadži Maniću.
Sve ove priče, kao delići vitraža, oslikale su nam jednu grandioznu sliku o značaju i veličini prokupačkog pozorišta na koje bi, posle knjige i filma, trebalo da budemo mnogo više ponosni.
Daniel Jovanović