Dve pesme dr geografskih nauka Aleksandra Valjarevića iz Prokuplja objavljane su u zbirci pesnika Srbije i regiona „Osmehom mi dođi“. Konkurs je organizovalu Udruženje pesnika Srbije i u ovoj zborci su pesme 100 pesnika na ukupo 215 strana. Reč je o tradicionalnom konkursu, koji je organizovan 15. put zaredom, a čiji je urednik srpska pesnikinja Sanaj Radovanović. Valjarević, koji je život posvetio nauci, dokazao je da ima srce i dušu tankih niti emocija koje čine svakog pesnika. Iako je, možda teško poverovati da svet konkretnog i dokazanog može da bude i svet fikcije, vizija i snoviđenja, on je primer da se sve može uklopiti.
-Zaista sam presrećan što su se i moje dve pesme „Aatomija ljubavi“ i „Hronologija rastanka“ našle u ovoj zbirci. Iskreno, nisam se nadao, ali očito da imam stil koji je izgrađen i odgovara umetničkom svetu- kaže Valjarević.
Objašnjava da je konkurisao na nagovor svog studenta Nemanje Ristića i to sa pet pesama, a da su sve prošle.
-Krenuo sam da pišem još u srednjoj školi, ali sada en verujem da bi ih neko objavio. Onda sam pisao i dok sam radio na naučnim časopisima SCI liste. Kada posle deset sati provedem spremajući rad, odlazio sma u duge šetnje po Borovnjaku i Hisaru i onda su počele da se nižu pesme o našoj Toplici. Kansije su došle univerzalne elegije, a zatim i ljubavne pesme. Sa pisanjem sam prestao kada sam diplomirao jer sam se maksimalno posvetio nauci, onda je došla porodica na red. U nekom momentu života čovek zaista nema vremena za sebe. Pre par godina ponovo sam se vratio pisanju- objašnjava svoj svet poezije dr Aleksandar Valjarević.
Za njega je pisanje lek za dušu, hobi koji ga ispunjava i rasterećuje.
Ljubav prema lepoj reči, izrazu, maštovitom svetu stanaj i osećaja je onaj drugi svet koji je često odmor od stvarnosti. Tako i Aleksandar rado uranja u njega.
-Volim poeziju, divim se velikim srpskim pesnicima. Moji uzori su Rade Drainac i Branko Miljković. Neizmerno volim i poeziju Daneta Stojiljkovića, ali i druge srpske pesnike, poput Vaska Pope, Zmaja, Disa. Za mene je to neprolazan i večna istina o biću čoveka i rado joj se posvećujem- objašnjava on.
Obećao je da će s epotruditi da pronađe zbirku u kojoj su objavljene i njegove pesme, koja je štampana u 500 primeraka i već je nema, te da će je pokloniti Narodnoj biblioteci „Rade Drainac“.
-Uvek sam svaku knjigu koju sam napisao, ili u kojoj sam učestvovao, bez obzira što je često bila usko specijalizovana, donosio i poklanjao našoj Biblioteci, jer koliko knjiga imamo, toliko smo bogati- dodaje naš sagovornik.
On poručuje mladim ljudima da pišu, neguju kulturu, jer zemlja koja nema kulturu nema ni budućnost.
-Pesma je jedan vid konekcije između prošlosti i sadašnjosti. Ona nas povezuje sa precima, ratnicima, herojima i zauvek traje i ne nestaje. I kada odemo sa ovog sveta i raspršimo se kao energija u univerzumu, pomoću nje, ostavljamo trag o sebi koji ne nestaje. Zato je važno da mladi ljudi pišu, a kako čujem, puno je u Porkuplju ima dosta mladih ljudi koji su se posvetili pisanju- završava dr Valjarević.
Čovek koji je život posvetio nauci, promociji svoga kraja u svim mestima i univerzitetima na kojima drži predavanja, jedan je do onih ljudi koje Prokuplje treba ponosno da dočekuje i uvek pominje. A on lično je primer da nauka ide uz lepu reč i da može da se bude i pesnik i naučnik.
The post DOKTOR GEOGRAFIJE PESNIK U SRCU appeared first on Prokuplje press.
