Dođi u moje Blace!
Osim ponekog penzionera koje se vrati u rodni kraj, godinama niko se nije doselio u Blace da tu živi i radi sa porodicom a da nije morao. To je zbog nepoznavanja prednosti života u malim mestima gde se sve o svemu i svakome zna počev od prapredaka pa do danas. Skoro sve je tu na dohvat ruke.
Evo činjenica koje će ti pomoći da odabereš za život i dođeš u moje Blace. (Sve srećne varoši liče jedna na drugu, moje nesrećno Blace nesrećno je na svoj način)
Dođi u moje Blace jer ima mesta i svakim danom ga je sve više. U poslednjih deset godina smo izgubili skoro dvadeset posto stanovništva. Svake godine “ode” oko četiristo ljudi a rodi se šesdesetak beba. Ima baš dosta mesta.
Dođi u moje Blace ali pazi, polako, okolo, samo bezbednim ulicama. Videćeš iskopine svuda po Blacu. Nisu to rupe iz rimskog ili nemanjićkog doba, to su naši iskopali pre par godina. Malo su zapuštene ali nama ne smeta, lako ih preskačemo. Kažu da će ih sad zatrpati. Nadamo se.
Dođi u moje Blace jer ćeš posao dobiti odmah. Odeš, tu u jednu kuću u centru, malo je skrivena, zavučena, učlaniš se i dobiješ posao. Naravno, na određeno vreme ali samo dok se ne dokažeš. Niko ti ne traži nikakvu protivuslugu, samo neka sitnica, da popuniš jedan list papira imenima svojih prijatelja i rođaka i to samo svake dve tri godine. Ma kome bi to teško palo? Plate nisu loše, tu su oko polovine beogradskih i nisu najslabije, ostavismo Preševo iza nas. Doduše, jedva.
Dođi u moje Blace jer ćeš postati turista i baš dobro se naputovati po okolnim gradovima. Za katastarske poslove ideš u Kuršumliju ili Prokuplje. Ako imaš potrebu da se družiš sa pravosuđem opet u Kurušumliju. Kod većine lekara specijalista se ide u Prokuplje a oni sa više “sreće” dospeju čak i do Niša. Ukinuše nam Poresku upravu, Osnovni sud i Katastar, ma to nam nije ni trebalo. Poraniš ujutru pa put Kuršumlije ili Prokuplja. Ako završićeš posao požuri da ti ne pobegne neki od retkih autobusa. Ode! Bože moj dešava se, snađi se, nije ti prvi putu. Ma ti si “turista” iz Blaca, ne može ništa da te slomi. Toliko puta si bio u komšijskim gradovima da si morao da stekneš i neke prijatelje, pa svrati.
Dođi u moje Blace sa decom i ne bojte se jezera. Bezbedno je, svake godine sve je manje i manje. Ma kome treba prirodno jezero u gradu na samo petsto metara od centra. Zato ga mi i ne održavamo, nek nestane. Čudimo se onima što daju silne pare da naprave veštačka, mi u ovo naše ni dinar ne ulažemo.
A i hotel se više ne zove Jezero. Pametno!
Dođi u moje Blace jer Blace je zdrav ekološki gradić. U Blacu nema ni jedne fabrike, tako da je vazduh čistiji negu mnogim sličnim mestima. A ako neko baš poželi da se zaposli u nekoj fabrici onda mora ponovo do Prokuplja ili do Kruševca. Dođu ujutru autobusi po njih a vrate ih popodne. To je samo trideset, četrdeset kilometara u jednom pravcu.
Dođi u moje Blace jer u Blacu ima i visokih škola. Ne plaši se gužve, buke i svega onog što mladost donosi sa sobom. Pre desetak godina kad se ta studentska mladost i lepota razmili po Blacu, nije moglo da se sedne u parku ili nekom kafiću, sve je bilo puno. Danas nema ko da te uznemirava jer ih je ostalo deset puta manje pa se i ne primećuju. A i đaka je sve manje pa se priča da će i srednju školu da nam ukinu. Pa neka, neka naša deca idu u druge gradove da njima smetaju i zauzimaju parkovske klupe, njima prave graju po ulica i trčkaraju okolo. Mi ćemo se, izgleda, i tih “problema” osloboditi.
I na kraju jedna dobra vest! Ako nam i ovo malo, što je ostalo, institucija ukinu i postanemo mesna zajednica, uživaćemo u miru i tišini a probleme će nam rešavati neko u Kuršumliji ili Prokuplju. Zašto bi se mi mučili, kad i onako nismo znali?
Dođi u moje Blace da promenimo Blace, da živimo u srećnom Blacu, da nam živi Blace. Sve je promenljivo, nije bogom dato i ništa nije večno. Ima nade i za moje Blace. Menjajmo!
SSP OO Blace
Rade Knežević, Branislav Đorđević