Djavolja varoš je noću poseban doživljaj

Ovog vikenda po prvi put ove godine zainteresovani su mogli noću da obiđu Đavolju varoš kod Kuršumlije, koja je 2008. godine bila nominovana za sedam novih svetskih čuda prirode i na kraju ušla u 77 najvećih svetskih čuda. Više od stotinu turista, najviše iz okolnih banja, posetilo je Đavolju varoš, čije su osvetljenje i zvučni efekti dali poseban draž ovom mističnom mestu.

-Bilo je fenomenalno, nestvarno. U Đavoljoj varoši sam bila više puta, danju, ali noćni obilazak se ne može dočarati- kaže Suzana Slavković iz Prokuplja koja je obišla čudo prirode ovog vikenda.

Ona dodaje da ne zna šta je lepše, sam lokalitet, zvučni ili svetlosni efekti.

-Svaki detalj je dobio novo značenje. Prosto kao da sam hodala kroz bajku- prenosi nam svoje utiske Suzana.

Kako objašnjava upravnik lokaliteta Miki Milić, sa noćnim posetama Đavoljoj varoši počelo se prošle godine, nakon osvetljenja, za koje je dato 150.000 evra.

-Uglavnom dolaze gosti i turisti koji su u okolnim banjama. Tako je bilo prošle godine. Posete se organizuju jednom nedeljno i za sada nailaze na veliko interesovanje- rekao je Milić.

O lokalitetu se stara kuršumlijsko preduzeće „Planinka AD“, a ulaz tokom noćne posete je 350 dinara.

Davolju varoš čine 202 figure, nastale erozijom, različitog oblika i dimenzija, visine od 2 do 15 metara, širine od 0,5 do 3 m, sa kamenim kapama na vrhu. Ovaj proces trajao je vekovima, a kule se i dan- danas obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, nestaju i ponovo stvaraju. Zemlјani stubovi su građeni od tri sloja različitog sastava: u podlozi je sloj laporca, debeo do jednog metra, u sredini je žućkasta glina debela do tri metra, a iznad nje je najdeblјi sloj od peščara, pokriven andezitskim pločama, koje štite restresitu podlogu od razaranja i odnošenja. Ovi specifični oblici relјefa nastali su delovanjem kišnice na nekadašnju topografsku površinu. Spiranjem peska i šlјunka ispod manjih ili većih kamenih blokova ostaju figure u obliku kula i piramida. Ipak, spolјašne sile (kiša, sneg, led, vetar) vremenom nagrizaju “kule”, ruše ih dok se usled spiranja tla stvaraju nove. Tako se zemlјani stubovi “pomeraju”, uvlačeći se sve dublјe u unutrašnjost planinske kose.

Iako je reč o prirodnom fenomenu, za Đavolju varoš su vezane mnoge legend. Jedna od njih je da su zapravo kameni stubovi, okamenjeni svatovi koji su hteli, po nagovoru šavola da venčaju brata i sestru. Po drugoj, to su okamenjeni đavoli koje su nadmudrili đaci u opkladi, a po trećoj legendi zemlјane skulpture predstavlјaju đavole, kojih su se lјudi oslobodili prenoćivši jednu noć pored crkvišta Svete Petke, koja se nalazi u neposrednoj blizini zemlјanih figura. 

Sam lokalitet sadrži i sumporne izvore, kao i okna starih rudarskih pećina, a nalazi se u netaknutoj prirodi obronka Radan planine.