DA NJEGA NIJE BILO KURŠUMLIJA BI DANAS BILA PREŠEVO

U svetlu svakodnevne bespravne seče šume na prostoru kuršumlijske opštine, koja je rezultirala protestom meštana planinskih sela, koji je u ponedeljak održan u centru Kuršumlije, podsećamo Vas na priču, koju smo ranije objavili o čoveku koji je sačuvao te šume i dao ih Kuršumliji. Reč je o Vidosavu Milićeviću Korčaginu.

Krajem osamdesetih godina Šiptari sa Kosmeta kupovali su zemlju oko sadašnje administrativne linije i bespravno sekli šumu. Onda je jedan čovek rešio da to spreči. Reč je o Vidosavu Milićeviću Korčaginu iz Donje Konjuše kod Prokuplja koji je svoj radni vek proveo kao direktor tadašneg „ŠIK Kopaonika“ . Uz pomoć države on je otkupio svu šumu, odnosno imanja uz 102 kilometara administrativne linije sa KIM kuršumlijske opštine.

-Te 1987. godine došli su sekretar Centralnog komiteta Dušan Škrebić i predsednik Predsedništva Srbije Nikola Ljubičić. Bio je na tom sastanku koji je počeo u 13 časova i Šefćet Jašari, kao predsednik AP Kosova. Tada je Korčagin ustao i rekao: „Zapamtite vas dvojica, ako mislite ad sačuvamo Kuršumliju da nađete rešenje da se spreči dalja kupovina zemljišta prema Kosovu. Šiptari su počeli d akupuju imanja i prenose na sebe“, kazao im je Korčagin- piča nam njegov tada bliski saradnjik a kasnije u dva mandata i rpedsednik Kuršumlije Borivoje Urošević.

On dodaje da je Korčagin rekao da država mora da kupi svu tu zemlju i svi su ćutali.

– Tada je Škrebić pitao Korčagina koliko je para potrebno za to. Kao iz puške je odgovorio da treba da se da 20 milijardi dinara i svi su u tom momentu ućutali- priseća se Urošević.

Onda su se rastali i u 18 časova opet okupili u Konfekciji „7.juli“.  Kako prepričava Urošević, Šefćet Jašari je počeo da objašnjava da šumokradice prave samo malu štetu, da su to komšijski odnosi….

-Korčagin mu je tada rekao: „Zapamti me šta ti kažem, dok sam živ, nećete uzeti pedalj kuršumlijske zemlje!“ i tu je negde sastanak posle diskusije bio završen. Zatim je dogovoreno sa Stambolićem da Izvršno veće Srbije prenese pare Agro banci, a „ŠIK Kopaonik“ podigne redit kod iste i otkupe svu zemlju. Tako je i bilo. U međuvremenu je Vlada Srbije napravilai veto da zemlja i imaja ne smeju da se prenesu na Šiptare u ovom pojasu- priča o događaima iz 1987. godine Borivoje Urošević.

Kada je otkupljeno svo zemljište, i ono postalo vlasništvo „ŠIK Kopaonika“ trebalo je da se krene sa otplatom kredita.  Ovo preduzeće je uputilo zahtev Izvršnom veću Srbije da otpiše taj kredit.

-Srbija je tada od „ŠIK Kopaonika“ da kažemo kupila dug, odnosno šumu uz administrativnu liniju, otpisala kredit i prenela je na „Srbija šume“ u čijoj je imovini veći deo tog prostora danas- završava Urošević.

Vidoje Milićević Korčagin je već naredne 1988. godine otišao u penziju sa 37 godina staža u „ŠIK Kopaoniku“ , a 1989. godine je preminuo.