ĆUTI, NE DIŠI, MOŽE I GORE!

Kada se nekom ne sviđa da čovek ima prava da kaže šta misli, odmah ga označe kao političkog protivnika, koji rovari protiv sistema. Tako je Slavolјub Sretković zbog toga što kao i ostali meštani Kruševice i okolnih sela želi normalan put, ne avionsku pistu, nego seoski put kojim se može proći, odjednom postao neko ko sakuplja političke poene! I danima se radilo na tome da se i tim meštanima utne u uši da je on zarad svojih političkih poena, a kojih meni stvarno nije jasno, rešio da izmanipuliše meštanima Kruševice i okrene ih protiv ove divne vlasti.

Čovek koji je svoj radni vek proveo kao poštar, ne u ulicama u centru grada, već noseći poštu meštanima udaljenih i onih malo bližih sela, sada je gardski neprijatelj broj 1, pa mu se preti otkazom.

Za svakog normalnog čoveka ovo je apsurd, ili ako hoćete potpuna besmislica, jer niti je Sretković trenutno član neke stranke (a možda je ključ što nije član SNS) niti će ako se napravi put on odjednom kao heroj da bude postavljen na neku funkciju pa su mu potrebni glasovi. On nema čak ni pokret, grupu građana….nema ništa. I kako takav čovek može da ima ličnu korist ako „natera“ ostale da dođu kod gradonačelnika i pitaju kada će i oni, građani ovog kraja, da dobiju put? I da li on ima toliku snagu da toliko izmanipuliše ljudima i zaseni ih da ga slepo slušaju i rovare protiv vlasti???

Ili se lokalna vlast smrtno plaši svakog ličnog mišljenja, pa evo već petnaestak dana kuju plan kako da „sklone“ Sretkovića.

Ima pravo na svoje mišljenje, ima prava da kaže šta ne valja i šta mu smeta, kao što ima i svako drugi i to pravo mu je Ustavom zagarantovano. Ustavom jeste, ali lokalnim internim i nepisanim zakonom nije. I zato se njemu piše upozorenje pred otkaz i zato je označen kao gradski neprijatelj koji urušava harmoniju tekuće vladavine i zato mu se ne dozvoljava da nakon završenog posla, ali tek nakon toga, ode u Gradsku kuću. Onu istu kuću koju i on, kao i mi finasiramo.

I dok on ništa ne može, drugi mogu. I da ne dolaze danima, mesecima na posao, i da radno vreme provode ispijajući kafe po kafićima i kancelarijama, i da u radno vreme rade druge poslove, a ne one za koje su plaćeni, opet našim parama….

I to je i svima Vama poruka:“ Ne mislite, ne govorite, ne pokušavajte. Ćutite, ne dišite, patite, ne pružajte otpor, ne dižite glavu, ne hodajte uspravno, budite tihi, poslušni klimači glavama i zaboravite da mislite. Ne treba Vam to, mnogo će Vas zaboleti mozak!“

Dragi ljudi, ovo što mi živimo je drama apsurda. Nemam drugu prikladniju reč, a pokušavala sam da je nađem.

Biljana Roganović

The post ĆUTI, NE DIŠI, MOŽE I GORE! appeared first on Prokuplje press.