Najveća misterija prethodne vlasti (počeh ko naprednjaci da ih pominjem ovih dana) je fontana u Pešačkoj zoni, odnosno Jug Bogdanovoj ulici, kod Glavne pošte. Nekoliko puta je menjana, retko kada stvarno radila, a taj maler bije je i danas. Idemo redom.
Početkom 2007. godine napravljeno je zatvoreno šetalište u Jug Bogdanovoj ulici, koja je do tada bila korzo samo u vremenu od 18 do 24 sata kada je bila zatvorena za saobraćaj. Lep, ali skup projekat. I sve je to uređeno, uz neka odlaganja, ali je ova fontana ostala upamćena kao najveća noćna mora građana, crkve i tadašnje vlasti. U to vreme predsednik Opštine Prokuplje bio je Vladimir Jovanović (DS). I zamišljeno je da fontana ima izgled piramide, pa je tako i napravljena. Kada su je videli Prokupčani, nastao je haos.
Građani su se, najčešće, pitali šta ona uopšte znači, a sada upokojeni protojerej Lazar Barać, namesnik toplički, otvoreno je protestovao, navodeći da je ovaj simbol tuđ srpskoj pravoslavnoj crkvi i da njegovo postavlјanje osuđuju Crkveni odbor i svo sveštenstvo u Toplici.Tada su svi mogli da iskažu svoj stav i mišljenje, potpuno otvoreno, te je i moja malenkost danima pisala tekstove u tadašnjem dnevnom listu Press (po kome je i ovo press u nazivu našeg sajta) o ovoj fontani. Jovanović je govorio pravdajući njen izgled da su želeli da naprave nešto što bi “simbolizovalo prijatelјstvo srpskog i američkog naroda, s obzirom na to da su rekonstrukciju ulice, a i druge projekte u ovoj opštini njihove vladine i nevladine organizacije novčano dosta pomagale”. Zapravo, ta piramida je kopija slike sa papirne monete od jednog dolara.
U očima građana i crkve je ona bila simbol masona i “nedostaju joj jedino "svevideće oko" na vrhu i natpis pri dnu NOVUS ORDO SECLORUM (novi svetski poredak)”. I tako je krajem marta u jednoj noći, neko okrnjio vrh te piramide. Dovoljan znak vlasti, koja sluša svoje građane da je treba srušiti. I srušili su je.
A onda je krenulo traganje za novim izgledom.
Već treći put, 2011. godine menjala se ne samo ona, već i ona koja je malo više uz ulicu. Novo rešenje je trebalo da bude prihvatljivije i funkcionalnije za građane. Tako je Opštinsko veće početkom 2010. godine donelo odluku da se raspiše konkurs za idejno rešenje. Od tri rešenja koja su pristigla na konkursu, specijalna opštinska komisija izabrala je rešenje Bobana Ristića, akademskog vajara iz Prokuplja, a realizaciju posla poverila firmi „Borogradnja“.
Ukupna vrednost radova za obe fontane, trebalo je da košta oko 700. 000, od toga je kako smo tada nezvanično saznali uplaćeno oko 600. 000 dinara iz opštinske kase za realizaciju ovog posla. I od tog izgleda se odustalo u toku same gradnje fontana, jer iz tehničkih razloga nije bilo moguće sprovesti zamišljenu ideju autora.
Na kraju su skoro gotove fontane uklonjene, i pristupilo se alternativnom rešenju, pri čemu je fontana dobila potpuno drugačiji izgled, ali i novog izvođača radova koji je dodatno plaćen. Zbog toga što su sa javne površine uklonjena umetnička dela, Boban Ristić, kao autor, kako smo tada nezvanično saznali podneo je prijavu policiji, a zatim i tužbu protiv tadašnje prokupačke Direkcije za urbanizam, koja je bila zadužena za fontane i celokupan prostor.
Na kraju su postavili u već gotovim kadama mlaznice i puštene su u rad. I onda su prestale da rade. I tako su sve do sada više bile ugašene, nego što su radile....
Eto, malo podsećanje na neka ranije vremena.
Poenta je da je i ranije bilo grešaka, ali su se priznavale i što je najvažnije: građani su smeli da kažu šta misle, a i da utiču na odluke.
Mislite o tome.