BIC je jedino što još nisu prodali

Biznis inkubator centar u Ulici Vaislija Đurovića Žarkog je može se reći jedino što gradska vlast u Prokuplju nije prodala. Iako je BIC u likvidaciji, prostor stoji, pa je jedini stanar zapravo Prado advertajzing, čiji je vlasnik bio na listi opozicije za odbornike na decembarskim izborima. Nikom zapravo nije jasno kako je još uvek tu, s obzirom da su svi iseljeni I da je po planu prostor BIC samo za kratko vreme, a ne za stalni boravak. Biće da je to neka posebna tajna veza. Da je to veliki znak pitanja, pokazuje i činjenica da su isterali srpsko-italijansko preduzeće TZR koje je odlično poslovalo, imalo upošljene radnike, plaćalo poreze i dažbine i punilo gradsku kasu. SNS vlasti su smetali, iz samo njima poznatih razloga, te je to preduzeće, kako su ih napinjali da se isele, iz sopstvenih sredstava napravilo objekat u selu Jug Bogdanovac te se trajno iselili iz Prokuplja i sada pripadaju opštini Merošina. Naravno, sada svi porezi koje daju idu Merošini.

Ali, da vidimo zašto je ovaj objekat još uvek živ, odnosno odoleva prodaji.

Najveći problem gradske vlasti je to što su oni samo 51 odsto vlasnici i što nikada nije utvrđeno koji deo prostora i zgrade je gradski. Da bi ga otuđili moraju da reše pravno imovinske odnose, a za to za sada nemaju volje. Objekat je primamljiv, lepo zamišljen, pa može da se dobro iskoristi, ali treba truda da se stigne do toga, a u gradu Prokuplju očito nemaju volje za tim.

Podsećanja radi BIC je zamišljen kao pomoć malim i srednjim preduzećima u početnom poslovanju. Ona dobijaju prostor na korišćenje, savete o poslovanju i onda kada stanu na noge se sele. Otvoren je početkom 2007. godine, a na inicijativu Grada Prokuplja otišao je u likvidaciju početkom januara 2022. godine. U trenutku likvidacije BIC je imao četiri zaposlena. Pokrivali su prostor od 1.200 kvadrata, bez privatnika koji ima 33 odsto udela u Društvu. Kirija je, za kancelarije u prvoj godini poslovanja tek formiranog preduzeća koje je stanar iznosila samo 112 dinara po kvadratnom metru, a za proizvodne firme pola evra po kvadratu mesečno. Pored prostornog, BIC je imao i savetodavnu ulogu u poslovanju novih preduzeća, te je od sedamdesetak stanara koliko je prošlo za ovih 14 godina, pedeset njih ostalo u poslu, odnosno i danas postoje i posluju.

To je sada da kažemo jedina zgrada koja odoleva prodaji.