Svako ko se nađe u Prokuplju bar nakratko primetiće nespornu činjenicu: na ulicama Prokuplja previše je napuštenih pasa i mačaka. Situacija sa ruralnim delovima Grada Prokuplja još je i alarmantija. Sve gradske administracije su o ovom problemu pričale, obećavale pred izbore da će ovaj problem rešiti, obmanjivale građane da azil „samo što nije“. Svaka vlast saglasna je sa time da se ovaj problem mora hitno rešiti i tako već 11 godina.
Od 2012. se o izgradnji azila priča i do danas je bar javnost shvatila da je azil neophodan. I to je sve od priče o azilu. Građani na teritoriju Grada Prokuplja svesni su koliki je ovo problem i da svaki dan odlaganja njegovog rešenja nas kao građane osim što ljudski boli, on nas i košta i previše da bismo nastavili da ćutimo.
Prethodni gradonačelnik Aleksandar Simonović je u više navrata razgovarao sa ljubiteljima životinja , čak je na jednom sastanku obećao da će grad u saradnji sa školama postaviti ukrašene kućice po gradskim parkovima ali to je postala samo velika šarena laža. Novi gradnačelnik Milan Aranđelović se u svom govoru prilikom stupanja na funkciju obavezao da će problem hitno rešavati kao prioritetan i najavio ga kao kapitalnu investiciju pre tri godine.
I dok neki u vlasti, pa i predstavnici sudstva i policije,otvoreno govore da je rešenje tog problema u „trovanju pasa“ ili „kao nekada da se pozovu lovci da ih pobiju“, puno je istinskih ljubitelja životinja koji sve više dižu svoj glas zahtevajući humano rešenje i pre svega sprovođenje Zakona o zaštiti i dobrobiti životinja. Hronološki u Prokuplju se smenjuju apeli, obećanja, ubistva i mučenja životinja pa onda zatišje do novih lažnih obećanja.
2014. Grad Prokuplje kupio je vozilo za potrebe azila iako je taj azil prestao sa radom 2012. godine o čemu su pisali gotovo svi mediji u zemlji uz naslov: Kupili vozilo za nepostojeći azil. Već od ovog apsurda bilo je svima jasno da su napuštene životinje „ isplativ biznis“ i da je rešavanje ovog pitanja dobar zamajac za građane.
2015. desilo se veliko tovanje napuštenih pasa u Prokuplju. Naravno počinioci nikad nisu pronađeni.
Već 2016. ponovo je na sajtu grada osvanula vest: Nema mesta u azilu za pse https://prokuplje.org.rs/arhiva-vesti/nema-mesta-u-azilu-za-pse/ .Tu su građani mogli da se informišu kako je Grad konstatovao da je situacija izmakla kontroli što je trebalo da bude uvod u nove prazne priče.
Veliko trovanje pasa sa naših ulica ponovo se desilo 2019. godine i to čak tri puta za samo mesec dana. Građani su pokrenuli peticiju za hitno rešavanje problema pasa lutalica, podneli tužilaštvu prijavu protiv NN lica ali ova peticija nikad anije stavljena na dnevni red skupštine grada a iz Tužilaštva nikada nije stigao odgovor o NN licu. Otrovani psi bili su čipovani, sterilisani, očišćeni od parazita i vakcinisani protiv besnila. Mnogi od njih godinama su živeli na prokupačkim ulicama, stanari zgrada u centru grada su ih hranili i brinuli o njima a mnogi su imali i imena.
2021. Grad je na svom sajtu postavio anketu o tome šta građani smatraju kao prioritetan problem za rešavanje. Većina građana svoj glas je dala izgradnji azila za pse.
Sa oko 10.000 evra iz budžeta grad je finasirao izradu projektne dokumentacije za najavljenu gradnju azila na lokaciji Guba. U 2022. je raspisao i javnu nabavku za izvođenje radova https://prokuplje.org.rs/javne-nabavke/javne-nabavke-2022/ ali je istu obustavio zbog kako navode zbog toga što je komisija zaključila da u konkursnoj dokumentaciji postoje nedostaci pa se zbog toga ova javna nabavka obustavlja. Zli jezici kažu da se pojvailo nešto urgentnije, a upućeni tvrde da su prvo morale da se sprovedu nabavke za kamere.
Nakon što je obećanje o izgradnji azila propalo, već 19. juna 2023. na sednici Skupštine usvojen je Predlog Programa kontrole i smanjenja populacije pasa i mačaka lutalica na teritoriji grada Prokuplja. Obrazlažući ovu Odluku rečeno je da je veoma važno to što je i prokupačka Skupština usvojila ovaj Program, koju imaju gotovo svi gradovi u Srbiji, kojim se isključivo rešava ova problematika. Čulo se i to da problem sa uličnim psima i mačkama mora da se reši putem specijalizovanih službi i azila za lutalice i za to neće biti potrebna mnogo veća sredstva nego što se sada izdvajaju za obeštećenje građanima koje su ujedali psi lutalice.
Postupajući po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja br 016-40/2023, 10.07.2023. stoji da je samo nepunih mesec dana od poslednje skupštine , izgradnja azila izbačena iz budžeta, da je od početka godine do danas na ime odšteta isplaćeno 2.570.600,00 dinara u 62 vansudska i 9 sudskih postupaka.
Ostaje nejasno zbog čega nisu planirana sredstva za izgradnju azila novim rebalansom kada je već urađena projektno tehnička dokumentacija i određena parcela a problem se rešava već 11 godina. Još nejasnije je zašto se jedno priča a sasvim drugo radi i to sve bez ikakvih posledica.
The post 11 godina priče o azilu appeared first on Prokuplje press.
